Овде је некада био манастир

Српска православна црква јуче је прославила Преподобну Мати Параскеву, Свету Петку. Овај празник посвећен је хришћанској византијској подвижници из 11. века којој су посвећене многе богомоље широм наше земље, а једна од њих налази се у селу Витача.

Витача се налази у околини Рибарске бање и сваком ко жели да упозна овај крај препоручује се да се смести у неком од домаћинстава. Део великог гостопримства мештана јесу и приче о животу у овом селу, његовим становницима и свему што су урадили. Тако смо сазнали и како су подигли Цркву Светој Петки.

Према причи мештанина Владице Јовановића, крајем деведесетих у једном сеоском дворишту поред главног пута, које припада извесном Љубиши Филиповићу, изненада су код старог храста почеле да се појављују змије. Стотине њих изашло би и пузало свуда по имању, притом не повређујући људе ни животиње. И нико није могао да открије одакле оне долазе, једино су препознавали да нису у питању отровнице.

Једног дана, мештани су чули за једну старицу која би могла да им каже шта се дешава. Позвали су је и она им је рекла да јој наместе постељу, јер жели да преспава у дворишту, баш код храста. Следећег јутра, саопштила је да се на том месту некада налазио манастир, али је срушен и да би требало да на том месту ископају бунар и саграде цркву посвећену Светој Петки.

Немајући куд, Витачани послушаше старицу и договорише се да саграде богомољу и ископају бунар. Посекли су храст и расподелили међу собом задужења и почели са радовима.

Данас, прелепа мала црква поред пута краси једно двориште, а свако ко пожели, може се у њој помолити и захватити воду са бунара. Породица која ту живи, радо ће отворити капије, а посетиоци могу захватити свету воду са бунара. Змија више нема, а труд мештана огледа се у детаљима на бунару и мноштву икона у самој црквици.

Строги живот у Јорданској пустињи

Света Петка се родила у селу Епивату половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата Јевтимија, који се замонашио веома млад, касније постао епископ Мадитски и светитељ у граду Мадиту код Галипоља.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, Света Петка је била веома побожна. После смрти родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Запутила се у Јорданску пустињу и живела строгим аскетским животом, где се ради Христа подвизавала све до своје старости.

У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у Епиват. У њему је поживела још две године у непрестаном посту и молитви. Упокојила се у 11. веку, а њене чудотворне мошти су биле преношене у Цариград, у Трново, опет у Цариград, па у Београд. Данас се налазе у Румунији, у граду Јашу.