Моћне даме око Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 20.новембра – „Обећање, лудом радовање” – поручивале су гневно, данима, групе бирача Бараку Обами, незадовољне што у његовом првом кадровском одабиру „готово да нема жена, чији су гласови знатно допринели његовој победи на изборима за председника САД”. Док траје „сага” о Хилари Клинтон као могућној шефици дипломатије, он је синоћ демантовао примедбе о „полној пристрасности”, и као функционерке у будућој администрацији назначио две моћне даме.

Предвидео је, наиме, да министарка трговине буде милијардерка Пени Прицкер (59), а да гувернерка Аризоне Џенет Наполитано (61, коју пуни 29.новембра) дође на чело Министарства домовинске безбедности, основаног пре седам година (после напада киднапера путничких авиона на Њујорк и Вашингтон) као појачање у борби против тероризма. У оба та деликатна ресора потребне су му, рекло би се, чвршће од мушких руку које их сада држе.

Прицкерова је нека врста „чуда” (као и Обама, који је први црнац – новоизабрани шеф Беле куће). Потомак Јевреја, избеглих 1902. из Украјине, она је, иако њеног прадеду по доласку овамо „није имао за шта пас да уједе”, сада једна од најбогатијих Американки. На Форбсовој листи најимућнијих заузела је 135.место, са имовином процењеном на 2,8 милијарди долара. Зачетом – наслеђем акција у хотелском ланцу „Хајат”, а увећаном низом других бизнисменских операција.

Финансијски је подржавала многе политичаре, али, на почетку, није мислила да то заслужује и Обама. Све док јој муж, лекар Брајан Трауберт (53), као и син и кћерка тинејџерског узраста, у јануару прошле године нису рекли да „вреди да помогне Обами”, њиховом чикашком суграђанину.

Отад је она постала главни пројектант најуспешније акције у историји овдашњег прикупљања прилога за једног претендента на високу политичку функцију. Обама је, процењује се, добрим делом тријумфовао захваљујући њеној вештини финансијске мобилизације, поготову што је притом напустила табор дотадашње фавориткиње Хилари, која је потом често а безуспешно позивала да јој се повећа новчана потпора, жалећи се да је њен супарник, унутар Демократске партије, у том погледу „стекао велику предност”.„Пени је особа коју треба позвати кад хоћете да се посао добро обави” – окарактерисао ју је земљак, најбогатији на свету, бизнисмен Ворен Бафет. Позивали су је многи али се посрећило Обами, кога је, на њен „наговор”, подржао и Бафет.

Приписује јој се да је вештом тактиком Обами охрабрила подржаваоце и са улогом од неколико долара (њих више од пет милиона) и оне, не баш малобројне, који су били спремни да за пригодне изборне пријеме плате по 28.500 долара по особи. Умела је да објасни, такође, да њено богатство није у супротности са Обамином тежњом ка уравнотежавању социјалних прилика. Рекла је да и она сматра да раст јаза међу друштвеним слојевима „није добар за нашу демократију”.

Њени добротворни улози нису, међутим, смањили ни драстичну разлику између ње и маса, чијим се интересима, по сопственој рачуници, приклањала. Али, помогла је да за председника буде изабран кандидат по новом укусу већине, спремне на промене, чак толико да су се многи одрекли и расних предрасуда.

Била је, својевремено, под притиском породичних препуцавања, као и приговора да је пре седам година, као челник једне потом пропале финансијске институције, била пионир садашње кризе на тржишту некретнина, хипотека и кредита. Али, успела је да успева…

Друга Обамина приоритетна дама, Наполитано, потиче из породице италијанских досељеника. Прочула се, пре него што је постала гувернерка савезне државе (из које је поражени републикански председнички кандидат Џон Мекејн), где је као јавни тужилац, у претходној деценији, привела правди око 6.000 криминалаца, више него иједан њен претходник у историји Аризоне.

Нема децу. Није се удавала. Преживела је, уз хируршку интервенцију 2000, рак на дојци.

Апсолутно је, кажу, посвећена послу. Пре две године је у надметању за гувернерско место поразила републиканског конкурента готово двоструко већим бројем гласова. Обаму је, против Клинтонове, подржала у јануару ове године.

Обе те даме, најављене за високе функције у будућој влади, ипак не умањују полемике око – Хилари. Да ли ће она постати шефица дипломатије – питање је које заокупља ударну пажњу већине медија. Притом, није толико у питању њена квалификованост (мада доведена у сумњу лажним приказивањем догађаја, на пример, да је у Босну својевремено слетела „под снајперском паљбом”, иако је дочекана мирно и свечано) колико спорна ангажованост њеног мужа.

Бил Клинтон је јуче изјавио да ће се одрећи свих својих уносних спољних аранжмана да супрузи не би представљао препреку на путу ка кормилу дипломатије. Критичари су истрајни: не свиђа им се „претерано укључивање клинтонијанаца” у тим Обаме који је обећао „битне промене”, а не већ виђено. „Нисмо гласали за тебе против Клинтонових да би их ти сада доводио на власт” – поручују новоизабраном председнику. Промоцијом две наведене даме, пре бивше „прве даме”, он као да покушава да каже да је склонкомбинацијама с циљем да покаже како је могуће спајање – „само наизглед” – неспојивог.

Овако или онако, тек вођства за унапређење трговине, а против насиља, долазе на веродостојне адресе. У – женске руке.