Курс дрма ценовнике

Слабљење домаће валуте и неизвесност даљег кретања курса – поново тресе ценовнике. Трговци прете вишим ценама увозне робе. Тврде да ће поскупети и домаћи производи због скупљих увозних компонената.

Али велики увозници, нарочито техничке робе, сматрају да до Нове године не треба очекивати поскупљења, све док има залиха у трговинама. Поред тога, опада и тражња, а надају се и да ће Народна банка нешто предузети да спречи даље слабљење динара.

Да је кућни буџет последњих месеци нападнут значајним поскупљењима види се и из саопштења званичне статистике – месечна потрошачка корпа једва се покрива просечном платом. На храну се троши готово половина просечне зараде, поскупеле су комуналије, гас, градски превоз, грејање, а од јануара следеће године поскупеће и телефонски импулси.

– Чим истекну постојеће залихе хране и непрехрамбених производа из увоза, може се очекивати њихово поскупљење – каже Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања. – Наредних месеци треба рачунати на даљи пад стандарда становништва, а у следећој години и на већи број незапослених – каже наш саговорник.

Статистика је већ у октобру забележила инфлацију од 1,2 одсто, док је у односу на октобар прошле њен раст достигао 12,3 процента. Највећи удео у расту цена на мало има поскупљење хране. Од почетка ове године цене основних животних намирница су поскупеле за око 20 одсто, а потрошачи су у претходним месецима осетили оптерећење због вишеструког раста цена свежег меса и прерађевина.

Цене робе и услуга су у октобру у просеку биле више за 1,2 одсто у односу на претходни месец, а у поређењу са децембром прошле године повећане су за 8,0 процената, бележи Републички завод за статистику. У прошлом месецу су цене пољопривредних производа биле више у односу на септембарске за 12,1, пре свега због сезонских поскупљења, индустријско-прехрамбених 1,1, а индустријско-непрехрамбених за 0,3 процента.

Додуше, поскупљивали су готово сви производи из месечне потрошачке корпе, чак и када је домаћа валута јачала. Разлог за поскупљење тада је био скок цена енергената, мада ценовници нису кориговани надоле када су њихове цене почеле значајно да падају. У Србији су у овој години бележена углавном поскупљења.

Према речима Топлице Спасојевића, директора и власника ИТМ групе, једног од великих увозника непрехрамбене робе и беле технике, до Нове године сигурно неће бити повећања цена тих артикала.

– Већина великих увозника није подигла цене, јер то купци не могу да издрже – каже Спасојевић. – Тражимо унутрашње резерве да амортизујемо убрзани раст курса и надамо се стабилизацији. Ми радимо свој посао, а влада и гувернер би требало да одраде њихов „домаћи задатак” и одбране курс. Овакво стање никоме не иде наруку.

Јован Илић, генерални директор „Елтима”, каже да су велики увозници због неповољног курса, или „тихе девалвације од 20 одсто”, до сада већ забележили губитке. Последње повећање цена беле технике је било недавно, и то у просеку за 10 одсто. Нових поскупљења, каже, не би требало да буде, уколико курс не пређе 90 динара.

– Свако повећање цена прати и пад продаје, а то је управо сада случај. Неизвесност плаши нас, а и грађане, па је све мање оних који купују – каже Илић.

Економиста Горан Николић каже да ће увозне цене сигурно расти и увећавати укупан раст цена. Оно што може да га успори јесте пад цене нафте, других енергената и сировина на светском тржишту.

Ипак, у Србији се тешко пристаје на померање цена надоле и када за то има убедљивих разлога. Зато је тешко поверовати да ће неко одлучити да свој ценовник кроји према опадајућој цени нафте. Сви ће ценовнике кројити према кретању евра.

-----------------------------------------------------------

Зарада за просечну корпу

Истраживање Министарства трговине је показало да је у септембру забележен неповољнији однос покривености обе потрошачке корпе просечном нето зарадом од 32.969 динара.

Просечна нето зарада је готово у целости покрила просечну потрошачку корпу од 33.061 динар у том месецу, а за покриће минималне од 21.266 динара било је потребно издвојити 0,65 просечне нето зараде. Републички завод за статистику је саопштио да су обе корпе поскупеле за 1,1 одсто, као и да је просечна корпа поскупела за 368, а минимална за 277 динара.

Поскупљење је изазвано скоком цена хране, и то у категоријама жита и производа од жита, меса и прерађевина, млека и прерађевина, као и рибе.

У овом периоду је куповна моћ изнад просека Републике, мерена кроз обе потрошачке корпе, регистрована у Смедереву, Београду, Панчеву и Новом Саду.

У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Смедереву, Београду, Панчеву и Новом Саду и просечну.