Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пријатељ у миру, али и у невољи

Пријатељ у миру, али и у невољи
Милић Рашовић Мишо (Фото С. Хелета)

Вишеград – Милић Рашовић Мишо je хуманиста и добротвор из Краљева. Хуманитарни ратни пут га је водио преко Вишеграда, Рогатице, Пала, затим Српског Горажда, Чајнича, Србиња и Требиња, па до Власенице, Хан-Пијеска, Милића, Зворника, Брчког, Добоја, Озрена, Дрвара и Бање Луке.

– Свуда где је било потребно – каже Рашовић, а има и прецизну документацију о свему шта је радио у оквиру својих акција. Постао је, практично, својеврсна хуманитарна институција.

– Скупило се, тако, око 120 разноврсних хуманитарних акција за српски народ у Републици Српској. Све те акције током минулог рата биле су највећим делом усмерене на помоћ у храни, лековима, одећи, обући, и техници. Тако сам, својевремено, за некадашњи Српски радио Горажде, обезбедио предајник јачине 500 вати и другу технику, Дому здравља Рогатица медицинску опрему, а Црвеном крсту Републике Српске помоћ – присећа се Рашовић.

По завршетку рата његове активности се усмеравају углавном на разноврсне културне садржаје.

– Доводио сам познате књижевнике, глумце краљевачког позоришта, музичаре, чланове фолклорних ансамбала, ликовне уметнике, културне и јавне раднике. Моја културна мисија састојала се и у набавци књига, школског прибора, затим у преснимавању слика за погинуле борце тадашњег Српског Горажда – казује нам он.

Недавно је Рашовић тек формираној Народној библиотеци "Божидар Горажданин" у Новом Горажду даровао пакет вредних књига, а на овогодишњој "Пасуљијади" у Краљеву био је иницијатор учешћа екипе Средње школе "Иво Андрић" из Вишеграда. Речју, краљевачки хуманиста Милић Рашовић и даље је својеврсна спона са Републиком Српском, а у градовима и институцијама у којима су осетили његову доброту, када је то било најпотребније, и данас је радо виђен гост.

За свестрану и надасве хуману активност, Рашовићу је 1996. године додељен престижни орден – Крст милосрђа, а потом је постао и почасни грађанин свог Краљева, управо због своје немерљиве хуманитарне мисије према Републици Српској.

– Мој животни мото при свим хуманитарним акцијама био је и остао – ако смо били пријатељи у миру, онда то треба да будемо и у невољи. Радује ме што ме људи не заборављају. Редовно ме позивају званичници Републике Српске на манифестације, а једна од њих је и Дан државности, на Светог Стефана. Све док могу и док ме ноге носе ја сам спреман на хуманизам и помоћ људима у невољи – поручује он.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.