Пријатељ у миру, али и у невољи
Вишеград – Милић Рашовић Мишо je хуманиста и добротвор из Краљева. Хуманитарни ратни пут га је водио преко Вишеграда, Рогатице, Пала, затим Српског Горажда, Чајнича, Србиња и Требиња, па до Власенице, Хан-Пијеска, Милића, Зворника, Брчког, Добоја, Озрена, Дрвара и Бање Луке.
– Свуда где је било потребно – каже Рашовић, а има и прецизну документацију о свему шта је радио у оквиру својих акција. Постао је, практично, својеврсна хуманитарна институција.
– Скупило се, тако, око 120 разноврсних хуманитарних акција за српски народ у Републици Српској. Све те акције током минулог рата биле су највећим делом усмерене на помоћ у храни, лековима, одећи, обући, и техници. Тако сам, својевремено, за некадашњи Српски радио Горажде, обезбедио предајник јачине 500 вати и другу технику, Дому здравља Рогатица медицинску опрему, а Црвеном крсту Републике Српске помоћ – присећа се Рашовић.
По завршетку рата његове активности се усмеравају углавном на разноврсне културне садржаје.
– Доводио сам познате књижевнике, глумце краљевачког позоришта, музичаре, чланове фолклорних ансамбала, ликовне уметнике, културне и јавне раднике. Моја културна мисија састојала се и у набавци књига, школског прибора, затим у преснимавању слика за погинуле борце тадашњег Српског Горажда – казује нам он.
Недавно је Рашовић тек формираној Народној библиотеци "Божидар Горажданин" у Новом Горажду даровао пакет вредних књига, а на овогодишњој "Пасуљијади" у Краљеву био је иницијатор учешћа екипе Средње школе "Иво Андрић" из Вишеграда. Речју, краљевачки хуманиста Милић Рашовић и даље је својеврсна спона са Републиком Српском, а у градовима и институцијама у којима су осетили његову доброту, када је то било најпотребније, и данас је радо виђен гост.
За свестрану и надасве хуману активност, Рашовићу је 1996. године додељен престижни орден – Крст милосрђа, а потом је постао и почасни грађанин свог Краљева, управо због своје немерљиве хуманитарне мисије према Републици Српској.
– Мој животни мото при свим хуманитарним акцијама био је и остао – ако смо били пријатељи у миру, онда то треба да будемо и у невољи. Радује ме што ме људи не заборављају. Редовно ме позивају званичници Републике Српске на манифестације, а једна од њих је и Дан државности, на Светог Стефана. Све док могу и док ме ноге носе ја сам спреман на хуманизам и помоћ људима у невољи – поручује он.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


