Тренер свих тренера

Сутра се навршава век од рођења професора Александра Николића, једног од најзначајнијих тренера у историји европске кошарке. И мада је Небојша Поповић био тај који је покренуо точак тренерске историје на овим просторима, Николић је први кошаркашки стручњак који је то постао и у теорији и пракси. Уосталом, лично га је Поповић изабрао да буде „тренер број 1” у дугој и плодној лози југословенске и српске кошарке, убедивши га да се упише на Факултет спорта и физичког васпитања (ДИФ), на катедри за кошарку, код професора Боре Јовановића.

– Када су после Другог светског рата отворени факултети у Београду, кад смо почели да студирамо, Аца Николић се прво уписао на медицину. Међутим, под утицајем свих нас, а највише Небојше и мене, прешао је на ДИФ. Мија Стефановић (касније познати судија – прим. аут) и Аца, били су делегирани од нас кошаркаша да иду на ДИФ. Били су прво асистенти код Боре Јовановића а касније су добили и професуру – причао је својевремено дугогодишњи генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Бора Станковић о почецима Николића и осталих утемељивача југословенске школе кошарке, где су њих двојица, Поповић и Радомир Шапер чинили „велику четворку”.

Николић је рођен 28. октобра 1924. у Сарајеву, док је његова мајка била у гостима код сестре. Његови родитељи били су из Брчког, отац свима знан, имућан трговац. Са кошарком се први пут срео у Гимназији „Краљ Александар“ у Београду, коју је уписао 1936. Матурирао је за време рата, 1943, као кошаркаш Обилића. Од ослобођења Београда до 1947. био је у војсци са чијим тимом је постао незванични првак Југославије 1945. За репрезентацију је одиграо 10 мечева и постигао 37 поена. Први, на Првенству Балкана у Букурешту 1946, против Румуније (27:30), што је и прва утакмица у историји националног тима. Последњи у Ници на Божић 1950, против Италије (37:40), у квалификацијама за Прво светско првенство у Буенос Аиресу.

– Био је фебруар 1951, када је Небојша (Поповић) дошао на Калемегдан, на Звезду, и рекао да ће Аца Николић да буде савезни капитен! Скочили смо сви на њега, нисмо могли да верујемо да Аца – који је био лошији играч од већине нас – треба да нам буде тренер. Међутим, Небојша је имао нос за кошарку, увек је видео даље од свих. Тако је био у праву и за Ацу који је постао то што је постао – говорио је о тим данима Николићев саиграч из Црвене звезде и репрезентације, Срђа Калембер.

Небојша Поповић, његов кум и узор, описао га је као човека који је све постигао радом:

– Може се рећи да је био самоук, као што смо, уосталом, сви ми мање-више били. Али, учио је кошарку, стицао нова искуства, стварајући свој поглед на игру. Увек смо одлично сарађивали и никада се нисмо разилазили у схватању. По мени, он је најбољи европски стручњак, човек који је штошта открио у кошарци, оформио школу, специфично схватање и правац…

Већ са 27 година постао је савезни капитен (селектор). У свом првом мандату, од 1951. до 1965, водио је државни тим на седам европских првенстава, два светска и две „олимпијаде”. Радио је у том периоду волонтерски, понекад и шест месеци годишње. Први је репрезентацију одвео на Олимпијске игре (Рим 1960, шесто место), први с њом освојио медаљу на највећим такмичењима (сребро на ЕП у Београду 1961), први победио селекције САД и Совјетског Савеза (обе на СП у Рију 1963). Филозофија његове игре почивала је на чврстој одбрани.

На ДИФ-у је дипломирао 1957. и одмах постао асистент, а шест година касније и доцент. Први клуб који је тренирао био је Партизан, од 1959. до 1961, а прву клупску титулу освојио је са ОКК Београдом, 1963. После Европског првенства у Москви 1965. репрезентацију је оставио Ранку Жеравици, узео неплаћено одсуство на факултету и постао тренер Петрарке из Падове (1965–1967). Ињис из Варезеа са њим постаје најјачи европски клуб од 1969. до 1973, а Дино Менегин стиче име у кошарци. За четири године три пута су били прваци Европе.

Амерички стручњак Ден Питерсон можда је и најбоље оценио допринос Николића кошарци, назвавши га – европским Џоном Вуденом. Отац словеначке кошарке Борис Кристанчич, некадашњи председник Стручног савета Кошаркашког савеза Југославије, увек је истицао да је од Николића научио неке од најважнијих лекција:

– Аца, без сваке сумње, заузима једно од најеминетнијих ако не и најеминетније место, зато што је био први. Зато што је поставио основе југословенског успеха који и данас постоји . Сва велика тренерска имена, која видимо данас, у себи носе Ацин траг.

Биста и свечана академија

Кошаркашки савез Србије (КСС) и Факултет спорта и физичког васпитања (ДИФ) својим догађајима обележавају стогодишњицу од рођења тренера Александра Николића. Сутра ће у дворани која носи његово име бити постављена његова биста, док ће се прекосутра, на ДИФ-у, одржати свечана академија којој ће присуствовати и нека славна тренерска имена које је задужио професор Николић.

Сутра: Ни Звездин, Ни Партизанов, већ наш