Trener svih trenera

Sutra se navršava vek od rođenja profesora Aleksandra Nikolića, jednog od najznačajnijih trenera u istoriji evropske košarke. I mada je Nebojša Popović bio taj koji je pokrenuo točak trenerske istorije na ovim prostorima, Nikolić je prvi košarkaški stručnjak koji je to postao i u teoriji i praksi. Uostalom, lično ga je Popović izabrao da bude „trener broj 1” u dugoj i plodnoj lozi jugoslovenske i srpske košarke, ubedivši ga da se upiše na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DIF), na katedri za košarku, kod profesora Bore Jovanovića.

– Kada su posle Drugog svetskog rata otvoreni fakulteti u Beogradu, kad smo počeli da studiramo, Aca Nikolić se prvo upisao na medicinu. Međutim, pod uticajem svih nas, a najviše Nebojše i mene, prešao je na DIF. Mija Stefanović (kasnije poznati sudija – prim. aut) i Aca, bili su delegirani od nas košarkaša da idu na DIF. Bili su prvo asistenti kod Bore Jovanovića a kasnije su dobili i profesuru – pričao je svojevremeno dugogodišnji generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Bora Stanković o počecima Nikolića i ostalih utemeljivača jugoslovenske škole košarke, gde su njih dvojica, Popović i Radomir Šaper činili „veliku četvorku”.

Nikolić je rođen 28. oktobra 1924. u Sarajevu, dok je njegova majka bila u gostima kod sestre. Njegovi roditelji bili su iz Brčkog, otac svima znan, imućan trgovac. Sa košarkom se prvi put sreo u Gimnaziji „Kralj Aleksandar“ u Beogradu, koju je upisao 1936. Maturirao je za vreme rata, 1943, kao košarkaš Obilića. Od oslobođenja Beograda do 1947. bio je u vojsci sa čijim timom je postao nezvanični prvak Jugoslavije 1945. Za reprezentaciju je odigrao 10 mečeva i postigao 37 poena. Prvi, na Prvenstvu Balkana u Bukureštu 1946, protiv Rumunije (27:30), što je i prva utakmica u istoriji nacionalnog tima. Poslednji u Nici na Božić 1950, protiv Italije (37:40), u kvalifikacijama za Prvo svetsko prvenstvo u Buenos Airesu.

– Bio je februar 1951, kada je Nebojša (Popović) došao na Kalemegdan, na Zvezdu, i rekao da će Aca Nikolić da bude savezni kapiten! Skočili smo svi na njega, nismo mogli da verujemo da Aca – koji je bio lošiji igrač od većine nas – treba da nam bude trener. Međutim, Nebojša je imao nos za košarku, uvek je video dalje od svih. Tako je bio u pravu i za Acu koji je postao to što je postao – govorio je o tim danima Nikolićev saigrač iz Crvene zvezde i reprezentacije, Srđa Kalember.

Nebojša Popović, njegov kum i uzor, opisao ga je kao čoveka koji je sve postigao radom:

– Može se reći da je bio samouk, kao što smo, uostalom, svi mi manje-više bili. Ali, učio je košarku, sticao nova iskustva, stvarajući svoj pogled na igru. Uvek smo odlično sarađivali i nikada se nismo razilazili u shvatanju. Po meni, on je najbolji evropski stručnjak, čovek koji je štošta otkrio u košarci, oformio školu, specifično shvatanje i pravac…

Već sa 27 godina postao je savezni kapiten (selektor). U svom prvom mandatu, od 1951. do 1965, vodio je državni tim na sedam evropskih prvenstava, dva svetska i dve „olimpijade”. Radio je u tom periodu volonterski, ponekad i šest meseci godišnje. Prvi je reprezentaciju odveo na Olimpijske igre (Rim 1960, šesto mesto), prvi s njom osvojio medalju na najvećim takmičenjima (srebro na EP u Beogradu 1961), prvi pobedio selekcije SAD i Sovjetskog Saveza (obe na SP u Riju 1963). Filozofija njegove igre počivala je na čvrstoj odbrani.

Na DIF-u je diplomirao 1957. i odmah postao asistent, a šest godina kasnije i docent. Prvi klub koji je trenirao bio je Partizan, od 1959. do 1961, a prvu klupsku titulu osvojio je sa OKK Beogradom, 1963. Posle Evropskog prvenstva u Moskvi 1965. reprezentaciju je ostavio Ranku Žeravici, uzeo neplaćeno odsustvo na fakultetu i postao trener Petrarke iz Padove (1965–1967). Injis iz Varezea sa njim postaje najjači evropski klub od 1969. do 1973, a Dino Menegin stiče ime u košarci. Za četiri godine tri puta su bili prvaci Evrope.

Američki stručnjak Den Piterson možda je i najbolje ocenio doprinos Nikolića košarci, nazvavši ga – evropskim Džonom Vudenom. Otac slovenačke košarke Boris Kristančič, nekadašnji predsednik Stručnog saveta Košarkaškog saveza Jugoslavije, uvek je isticao da je od Nikolića naučio neke od najvažnijih lekcija:

– Aca, bez svake sumnje, zauzima jedno od najeminetnijih ako ne i najeminetnije mesto, zato što je bio prvi. Zato što je postavio osnove jugoslovenskog uspeha koji i danas postoji . Sva velika trenerska imena, koja vidimo danas, u sebi nose Acin trag.

Bista i svečana akademija

Košarkaški savez Srbije (KSS) i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) svojim događajima obeležavaju stogodišnjicu od rođenja trenera Aleksandra Nikolića. Sutra će u dvorani koja nosi njegovo ime biti postavljena njegova bista, dok će se prekosutra, na DIF-u, održati svečana akademija kojoj će prisustvovati i neka slavna trenerska imena koje je zadužio profesor Nikolić.

Sutra: Ni Zvezdin, Ni Partizanov, već naš