Штета се мора доказати у судском поступку

Велика трговачка четворка је тренутно под лупом антимонополске комисије, али и потрошача који су добили и званичну потврду својих сумњи – да су цене неконтролисано расле и да је можда разлог то што су се велики трговински ланци о томе чак и договарали. Да ли је тако – утврдиће Комисија за заштиту конкуренције, која је покренула поступак против четири трговца. У закључку стоји да су цене расле знатно брже од инфлације, бруто марже су, у просеку, порасле двоструко у односу на 2016. годину, а добит трговинских ланаца је имала значајан скок. Утврђује се и да ли су склопили рестриктивне споразуме и тиме прекршили правила конкуренције.

„Делез”, „Меркатор С”, „Дис” и „Универекспорт” на ову тему ћуте и тако ће бити вероватно све док траје поступак. Неки од њих су се огласили одмереним саопштењем тек толико да покажу сарадљивост са комисијом, што се, у случају да се испостави да су криви, такође може вредновати. Оно што је новост на нашем тржишту јесте то што први пут Тужилаштво води поступак против трговинских ланаца. То до сада нисмо видели, али је познато да су за овакве прекршаје запрећене казне до 10 одсто годишњег профита. Шта ће се даље дешавати и када се може очекивати крај овог поступка нико са сигурношћу не може да тврди. Не постоји законски рок у коме комисија мора да заврши поступак, али је логично да ће се трудити да то буде што пре, посебно што постоји толико интересовање јавности за цео случај.

Пратећи ове трговце у дужем временском периоду, комисија је, наводно, утврдила више неправилности, али сада следи дугачак поступак доказивања да је дошло до повреде конкуренције. Једна од њих је могућност да су склапали рестриктивне споразуме који су забрањени на тржишту, јер имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. Суштина је да је током овог поступка комисија испитивала услове конкуренције на тржишту малопродаје за 35 прехрамбених производа и да се испоставило да су цене тих производа идентичне у свим трговинским ланцима иако су услови набавке били другачији. Одмах по објављивању вести да је комисија покренула поступак, било је реакција које то оспоравају, између осталог, питањима „по чијем налогу је ово урађено” или „зашто баш у овом тренутку”.

Многи су превидели да је комисија још у децембру 2022. године започела анализу тржишта хране, али су се током прикупљања информација очигледно појавили неки други елементи који су поступак усмерили у другом правцу. Наши саговорници који се баве конкуренцијом кажу да комисија не делује тренутно на дешавања на тржишту. Један од критеријума изрицања мере је и трајање повреде која може да сеже и до десет година уназад.

Уколико се, на пример, сумња да постоји опасност од уклањања или измене доказа који се налазе код странке или трећег лица, може се обавити ненајављени увиђај и изненадне контроле просторија, ствари, података и исправа, најчешће у моменту покретања поступка, али се може одредити и касније, сазнајемо од стручњака за ову област. Шта ће се даље дешавати? И једни и други ће износити доказе и чињенице, а поступак се може окончати на три начина. Први је да се поступак прекине, што се не дешава у случају тешких повреда конкуренције, други да се поступак обустави ако се утврди да није било повреде конкуренције, и трећи да се испостави да је било недозвољеног понашања. У том случају се изричу мере, пре свега новчане казне које зависе од више фактора, али не могу бити веће од 10 одсто укупних прихода које је, у овом случају, трговац имао у претходној години. Неформална последица овог поступка по трговце је репутациона штета код потрошача – могући пад промета, проблеми са партнерима, берзом, аквизицијама… А штета за грађане чији је избор била нека од ових трговина? Она у Србији, због недостатка колективне заштите, не може да се надокнади. Зоран Николић, из Националне организације за заштиту потрошача НОПС, каже да је приступ правди зато ограничен.

– У случају повреде права потрошача и претрпљене штете већина грађана не би тражила правду појединачно, првенствено због трајања и трошкова судског поступка. Оваква ситуација није неправедна само према потрошачима или свим коректним трговцима, већ и посредно охрабрује непоштену пословну праксу – каже Николић. Да смо у Закону о заштити потрошача задржали право на колективну тужбу и у овим и многим сличним случајевима грађани би по окончању поступка, ако се испостави да су трговци криви, имали право да захтевају обештећење.

Николић каже да је колективна заштита ефикасна и примењива у бројним ситуацијама попут неисправних производа, неправичних уговорних одредби, повреде права конкуренције или заштите приватности података.

– Према искуствима из европских земаља већина потрошача се на овај начин придружује оштећенима који су на исти начин претрпели штету. Током 2010. године организација потрошача из Шпаније (ОЦУ) покренула је колективну заштиту потрошача против „Фекса-Ендезе” због озбиљних пропуста у испоруци електричне енергије који су довели до потпуног прекида у испоруци услуге за више од 300.000 потрошача. Захваљујући колективној тужби, остварили су попуст од 10 одсто, али и накнаду од 122 до 300 евра у зависности од дужине нестанка електричне енергије – објашњава наш саговорник из НОПС-а. Последњи у низу успешних примера колективне заштите потрошача односи се на добро познату аферу у вези са лажирањем емисије штетних гасова, такозвани дизелгејт. Чланице БЕУЦ-а из Белгије, Италије, Португалије и Шпаније покренуле су колективну заштиту потрошача у својим земљама у име власника аутомобила „фолксваген”, подсећа Николић.

Из наше највеће потрошачке организације подсећају да недостатак могућности за добијање адекватне надокнаде за претрпљену штету представља главну празнину у правном систему и неких држава чланица ЕУ, чиме се помаже стицању незаконитог добитка који остварују и трговци. Према извештају Европске комисије, само у ситуацијама које се тичу повреде конкуренције процењује се да нанета штета прелази 20 милијарди евра сваке године. Поред ових података, тренутна ситуација није неприхватљива искључиво са становишта директно оштећених потрошача, већ такође намеће неједнаке тржишне услове за све оне фирме које се придржавају правила. То, објашњава Николић, значи да не постоји адекватно одвраћање од ангажовања у непоштеним пословним праксама.

– Спровођење ефикасне колективне заштите не значи само потрошачима већ и укупној пословној заједници. Иако је остављена могућност приватне тужбе за накнаду штете кроз парнични поступак, није реално очекивати да се иједан потрошач у Србији одлучи на немогућу мисију. Решење комисије о повреди закона не претпоставља да је штета наступила, већ се она мора доказивати у судском поступку – објашњава наш саговорник. Како каже, накнада штете која је проузрокована актима и радњама које представљају повреду конкуренције мора се доказати кроз редован парнични поступак који би био изузетно компликован, дуготрајан и крајње неизвестан.

– И најважније, треба пронаћи судију који ће имати разумевања, знања, снаге и воље да остане уписан као први који се и званично супротставио моћним играчима – закључује Зоран Николић.