Може ли Србија да „припитоми” „Букинг ком”

Да ли можемо да утичемо на пословање глобалног система, једну од највећих платформи за рекламу и букирање туристичког смештаја у читавом свету „Букинг ком.„ и прилагодимо је нашим условима, захтевима и законитостима на тржишту?  Јер, дефинитивно се „лавина” туристичког издавања станова у Србији, чувени „стан на дан” и кућа за одмор, „закотрљала” и стиже на нивое који су постали битни за туризам и економију наше земље.

–Недавна изјава, запажена у медијима, како ћемо „да гасимо” такав начин рада са „Букингом”, заправо је лоше интерпретирана најава Министра туризма и омладине  Хусеина Мемића– сматра Александар Сеничић директор Националне асоцијације туристичких агенција.– Мислио је вероватно, да ће се ући у договоре око „сређивања односа” са овом светском платформом за букинг, да једна и друга страна имамо бенефите, а имамо их– каже на самом почетку разговора за „Политику онлајн”, директор Јуте, стручњак, који је дуги низ година у туризму.

Преговори и едукација

 Да ли можемо попут Турске, Мађарске, да са „Букинг”–ом направимо договоре и прилагодимо нашим потребама пословања и ситуацији у чувеном издавању „стан на дан” или викенд кућа за одмор, а да не морамо да их тужимо као помените земље и тражимо одштету.  Ова велика платформа, у поменутим земљама, има високе интересе за наставак рада, а код нас?

– Реално, ми представљамо код светске мреже за резервације може се рећи „статистичку грешку” 0,001 одсто, на дневном туристичко промету од  више десетина милиона резервација у читавом свету– каже Сеничић. –У нашу земљу долази велики број људи преко различитих платформи, не само „Букинга”. Постоји то и на нашим, локалним платформама.

Оно што јесте проблем и што је миистар Мемић хтео да истакне да је та „сива зона–пословања” огромна. Претпостављамо да је 30 до 35 посто капацитета у издавању туристичког смештаја у „сивој зони пословања”, издавања „стан на дан” и других, на сваки начин.

Мислим да је један од основних проблем што се министарство није бавило едукацијом људи. Да им појасне, да је још пре пар година, када је мењан закон, промењен, односно значајно релаксиран начин пријављивања, у издавању смештаја и уопште легализација рада у угоститељству–тврди овај стручњак.

Потребан је, колико се сећам, само доказ о власништву објекта, лекарско уверење и пријава објекта и добија се од локалне самоуправе решење о порезу–паушално. На нивоу територије Београда, пошто је Србија подељена по категоризацији туристичких места, Београд је категорија један– највиша категорија, сва остала места су испод јединице и тај коефицијент се множи са одређеном формулом.

Дан издавања плаћа порез за читаву годину

У Београду, за једна просечан стан који има три кревета је  на нивоу око 300 до 500 евра годишње. То није велики новац, у смислу коју зараду остварује такво туристичко издавање „стан на дан” или кућа за одмор.

Довољно је само један дан месечно да се изда и покрије комплетан порез за читаву годину. Мислим да нису превелики износи пореза за ту врсту делатности, а људи не знају да је једноставно. Пре свега су необавештени, јер што би неко уопште улазио у проблем, радио нелегално и рескирао казне кад је у питању паушални порез.

Једина обавеза је да се странци пријављују, плаћа се боравишна такса и да буду унешени у систем „ е–туристе”. Лако је све то кроз апликацију, омогућено је да сликањем пасоша, личне карте или било ког документа аутоматски се доставља, надлежнима. Нема посла и задржавања око пријаве.

Један од разлога је едукација, а други разлог, наравно, наш менталитет: „Нећемо да пријавимо ништа што не морамо”. Држава губи порез који за станодавца није превелики, а опет имамо предност да људи долазе, троше неки новац. Имамо интереса да они раде и не треба правити никакв сукоб са платформом која их, уз остале наравно, у највећој мери доводи код нас.

Морамо да будемо реални, јер нисмо ми неко битно тржиште, за „Букинг”, где имају сваког трена милионе резервација, али сигурно постоји интерес, чим су ту. Посла има све више, и у мањим местима у Србији а занимљиво је да се појављује све више апартмана у тим малим местима.

Рецимо Смедерево и Смедеревска Паланка имају по 10 –15 станова који се издају у туристичке сврхе „стан на дан” а најзанимљивије је што су пуни. Покушао сам да резервишем али није било места и то сада на крају летње сезоне. Дакле неко ту долази, путује, лепо му је и то ће се ширити очигледно, јер Србија је неистражена, „нова” дестинација, у туристичком смилу, за многе људе из света.    

Свакако је то разлог да се не размишља у правцу укидања сарадње са било којом светском платформом. Са њима мора да се разговара, јер је „Букинг” имао већ проблем у Турској и Мађарској. Платили су казне државама и био им је забрањен рад у Турској на краће време, управо из истог разлога –„сиве економије”.

Решење једноставно

Шта ми можемо да урадимо, ово сад што се говори да се убеђујемо са „букингом”да ли требају или не, да они преузму одговорност, није исправно. Они су фактички дигитална платформа за рекламирање смештајних капацитета, тако су регистровани, практично, немају никакве везе са туризмом, заправо.

На основу видљивости наплаћују услугу даваоцу смештаја. Преко њих се не плаћа, они не учествују у процесу плаћања, све је то изван њиховог домена рада. Они имају ткз. „отворену платформу” дакле свако може да постави свој стан или своју кућу или било који други објекат на „Букинг „ платформу, нема неких посебних услова.

Једини услов је кад се уђе у то, „Букинг” обавештава, у зависности у којој земљи се ради, да се прилагоди законским прописима и треба да се сагласи да је упознат са тим условом. Тог тренутка када је постао сагласан  они омогућавај да се доставе сви подаци, слике, описи.

Оно што ми треба да инсистирамо као што су урадили Турци, Мађари и још понека земља. Уместо, што се све пребацује на личну одговорност, а потпуно је у складу са европским нормама, морамо да им објаснимо, да то овде у Србији не функционише на тај начини, да није могуће овде радити на тај начин.

Неопходно је да основни документ, отвара могућност аплоудовања фтографија, описа и свега осталог у ствари буде обавеза достављања документа којим се дозвољава рад. Односно, званичног докумета о категоризацији и регистрацији да бисте уопште радили посао.

То би могло да буде најбоље решење. Да постоји питање у пријави да ли се поседује документ о регистрацији и категоризацији и тај који жели кликне –Да. Тек тада аплоудује документ без обавезе да га „ Букинг” проверава, али је битно да документ заиста постоји. Јер онда је то већ кривична одговорност у случају да је достављен лажни документ који не постоји у архиви. Онда држава има траг и може да „каже”: „То је фалсификат и подпада под законске санкције и све даље мере”.

Нека то буде основни корак, кад се достави документ да се тек тада постави смештај на платформу. То је чини се један од начин како  да нађемо обострано корисно заједничко решење које може да буде употребљиво и исплативо са обе стране и надам се да ће то да буде тако–рекао је Александар Сеничић.

 Александар Сеничић: Сарадња са светским платформама

Не  треба се конфронтирати са њима да не кажу: „Па добро, онда нећемо ни да радимо у Србији”. Нема разлога, али треба паметно договорити и са њима али и са сличним платформама, као „РБНБ” и другима, има их пуно. То треба да буде услов, ко хоће да нуди Србију да би могао да послује на територији наше државе. Мислим да би то могло да се договори, јер не видим зашто они то не би урадили. Сигурно постоје и друге земље које имају специфичне усове и где то раде.

Александар Сеничић: Категоризација није малтретирање

Видим да се коментарише по мрежама да је то „малтретирање „ оних који се баве овом делатношћу. Сваки нелегалан посао не може да буде дозвољен, то је потпуно логично. Са друге стране имамо велики број рекламација од људи који на овај начин бораве у Србији, јер велики број обеката нема одређене санитарне и техничке услове, све и свашта се ставља на платформе. Када дођу, тек тада виде странци у шта су дошли, јер се постављају, наравно, фотографије да се избегне мањкавости смештаја. Један од битних разлога ке све ово што говоримо, зашто мора бити регистрован и категоризиван смештај. Да би се утврдило да ли поседује основне, минимуме услова за такву врсту делатности иа то је свима у интерсу–