Све више „дадиља” за псе и мачке

„Годинама сам имала проблем где да оставим Луну кад идем на одмор. Понекад буде код комшије, другарице, сестре, али сви они имају свој посао, обавезе, децу и не могу скроз да јој се посвете. Немам поверења у свакога, пса је потребно сваки дан прошетати, играти се с њим, нахранити га. На интернету сам видела оглас: ’Чувам пса на вашој кућној адреси.’ Знала сам да је то решење”, објаснила је Јулијана Божовић, власница пса са Вождовца.

Проблем са којим се она суочавала мори велики број власника паса и мачака када желе да отпутују. Неки их оставе рођацима, пријатељима, други у специјализоване хотеле. Због овога се у последњих неколико месеци појављује све већи број петситера, односно „дадиља” за псе и мачке, који ове животиње чувају у својој кући или у дому власника.

На огласима је највише понуда за чување паса и цене се крећу од 200 до 3.000 динара, у зависности од трајања чувања, величине пса и локације. По најнижој је обезбеђен долазак петситера који ће у току посете која траје мање од сат времена животињу нахранити, прошетати или јој заменити посип. Важна је и локација, па тако на неким сајтовима цена варира у зависности од дела града, 500 динара по посети важи за шири и ужи центар, 1.000 за Нови Београд, а 1.500 за периферију, и неопходно је да власници обезбеде храну.

Провођење целог дана са љубимцем кошта више и она може да борави код петситера данима, док се власник не врати са одмора, јер осим играња и анимације, чувари нуде и услуге вођења код ветеринара, шишање, купање...

Мина Иванковић дошла је на идеју да се бави овим послом јер је и сама имала проблем са чувањем свог мачка.

– У стану клијента будем пола сата дневно, мачку нахраним, променим јој посип, играм се с њом. Мачкама је то довољно, оне су самосталне животиње, нису као пси. Посао обављам легално, као фриленсер, и плаћам порез. Пре него што почнем да чувам нечију мачку, закажем упознавање 10 дана раније. Имам сталне клијенте, али посао је полусезонски, највећи пик је за празнике и лети, некада их је и по 12 дневно – казала је она.

Профил клијената тешко може да одреди.

– Зову ме људи различитих професија и година, мада бих рекла да је највише оних који имају између 30 и 50 година. Стални клијенти су ми и студенти којима чувам мачке кад оду у родни град, то буду краћа чувања. У цену улазе и камере које инсталирам у стану по жељи власника да би у сваком тренутку могао да зна шта мачка ради. И мени то одговара, дешавало ми се да изађем из стана и на пример нисам сигурна да ли сам затворила прозор, погледам на камери и видим да јесам – објаснила је Мина.

Петситера је, према мишљењу Јулијане Божовић, све више јер је „тражња већа због тога што људи у данашње време много времена проводе на послу”.

– Радимо по цео дан, а пса оставити самог је стварно страшно, зато је добро да постоји неко ко ће проводити време с њим. Постоји и негативна страна јер одређени људи то раде да би узели новац и не знају да се брину о псу, не само да не знају, него их не занима. Нахране га и то је то, не играју се с њим – истакла је Јулијана.

Петситери који имају завршене курсеве за чување, осим ових услуга, животињу дресирају, власнике саветују о исхрани, приступу животињи. Они знају како животиње комуницирају, њихова осећања као што су стрес, страх и агресија, познају различите начине шетања паса, законе, разликују расе...

Долазак нове особе је, према речима Милета Рајака, ветеринара, за пса стрес.

– Може бити и лоше за здравље пса, дешава се да се разболи, чак и да добије напад епилепсије. Постоји могућност да се развије агресија, да уједе петситера, поготово ако је јако везан за власника. Због тога долазак некога са стране није најбоље решење, боље је да дође познаник или пријатељ кога је пас већ упознао и за кога осећа да власник има поверења у њега. Одвођење животиње код петситера је још горе јер је свака промена простора стресна. Она може лоше да реагује и кад заједно са газдом промени простор, а камоли да буде у непознатом простору са непознатом особом – објаснио је он.

А нису сви петситери ни „добронамерни”.

– Познајем и власнике који су имали много проблема јер су петситери њиховим псима давали лекове који их успавају, због чега су те животиње имале озбиљних проблема са здрављем – казао је ветеринар и нагласио да је са мачкама другачије јер су оне самосталније и лакше се привикавају.

Јован Ђорђевић, власник два пса, сматра да је „добро што петситери постоје”, како би власници били сигурни кад оду на одмор, „али не треба претеривати”.

– Бесмислено је уопште узимати пса ако се са њим не проводи време, него га чува нека дадиља. Океј ако се усвоји луталица, али ја мислим да је прво потребно пса упознати са петситером јер он мора да има добар однос са псом, ја не бих плаћао човека који не жели да се игра са мојим псом. Пас се везује и за простор, зато је боље да се чува у газдином стану – казао је Ђорђевић.