Србија европски пример „нове неутралности”

Кина мора да „прилагоди своје понашање” ако жели да избегне трговинску кавгу, предложио је Пекингу средином октобра Шарл Мишел, одлазећи председник Европског савета. „Перверзне” акције Запада воде „новим конфликтима и продубљивању старих неслагања”, оценио је руски председник Владимир Путин у четвртак у завршници 16. самита БРИКС-а у Казању.

Шта да учине државе које у Кини не виде „неваспитаног” играча, односно не препознају у Западу „изопаченог” актера? На пример Турска, чланица НАТО-а, која је протекле седмице примљена у састав 13 држава партнера БРИКС-а. Или рецимо Израел, челично утврђен на Западу, који је истовремено као држава највећи прималац инвестиција кинеског мегапројекта „Појас и пут” у региону Средњег Истока?

Прилично је неизвесно да ли би Анкара и Тел Авив у овом тренутку прихватили оцену да се, својим међународним привредним и политичким изборима, у ствари истовремено крећу по матрици глобалних повезивања, чија је кључна премиса: суверени избор својих приоритета без искључивих приклањања.

Турска и Израел у таквим кретањима нису усамљени. Штавише.

Оцену да стотинак држава, са више од половине становиштва света и 18 одсто глобалног БДП-а, данас одбија да изабере „страну” у све оштријим надгорњавањима Запада, пре свих других са Русијом и Кином, изнела је ових дана америчка агенција Блумберг. Из те анализе произилази да је Србија једина европска држава – протагониста новог модела глобалне неутралности. Другим речима, избора који је у текућој фрагментацији актуелног глобалног поретка вођен кормилом комплексних домаћих интереса. Оваква позиција може на први поглед деловати утопистички, али изгледа функционише за 101 државу света, тврди Блумберг.

Наиме, Блумбергов текст „Незаузимање страна се овим државама исплати” истиче да „геополитика обликује ток трговине и инвестиција широм света на начин на који се то није дешавало деценијама, подстичући наратив о још једном хладном рату. У сендвичу између западног блока предвођеног САД и другог којим доминирају Русија и Кина стоји најмање 101 нација коју називамо ’Нови неутралци’. Чланови ове неформалне групе уверени су да могу привући инвестиције из оба блока и имати економску корист ако избегну бирање страна. И постоје докази да се то дешава”.

Да дође до броја „најмање 101”, Блумберг је интересантном методологијом „украјинског пребројавања” поделио државе света на „проруске”, „прозападне” и „нове неутралце”. И то, сходно „њиховим гласовима приликом изјашњавања за сваку резолуцију у вези са Украјином у Генералној скупштини Уједињених нација од инвазије у фебруару 2022”. У „прозападни блок” тамо су сврстане „земље које су увек гласале ’за’ за резолуције које подржавају Украјину”, док је према Блумберговој методологији „проруски блок гласао ’не’ или је повремено био уздржан или није гласао за сваку резолуцију”. Онда се дошло до „Новог неутралног блока” држава које су „увек биле уздржане, или не спадају ни у један други блок”.

Какве то бенефите остварује група од „најмање 101 нације”, међу којима америчка агенција издваја текућу праксу Мексика, Јужноафричке Републике, Индије и Вијетнама, (иначе две сталне чланице БРИКС-а и новопридружени БРИКС партнер у Ханоју)?

Према Блумбергу, тај „неформални блок” са једне стране непобитно привлачи „све већи део улагања страних компанија у нове фабрике и пројекте. Један од фактора који покреће тај тренд јесте да кинеска предузећа улажу више у отварање фабрике у другим земљама – нарочито електричних возила – како би заобишла увозне царине и друге протекционистичке мере из САД и ЕУ”.

Са друге стране, „удео неутралних земаља у трговини са Кином, Русијом и пријатељима расте, док је удео трговине са западним блоком опао”, наводи америчка агенција која то тумачи дуетом разлога. Наиме „земље ’у средини’ увозе више кинеске робе и појефтињене руске нафте”. Пословно-политички курс „Нових неутралаца” не води деглобализацији, већ само указује на преобликовање профила глобалне економије, „иако геополитика покреће токове инвестиција и трговине”, закључује америчка агенције.

Било како било, „украјинска разделница” Блумберга далеко је од јединог критеријума који би могао да укаже да бројне државе већ дуже време одбијају да буду утеране у дихотомну поделу света. Тако, на пример, Амерички институт за мир у прошлогодишњој студији „Дошао је тренутак за Покрет несврстаних” истиче да су у свету где реал-политика и ривалство великих сила све више доминирају међународним односима, „темељни принципи мирољубиве коегзистенције Покрета несврстаних – групације 119 чланица – данас значајнији него икад”.

У међувремену, америчка „Карнегијева задужбина за мир” у недавном тексту „Проширење БРИКС-а, Г20 и будући светски поредак”, подсећа да су „Нације као и људи међусобно повезане. Новонастајуће силе имају вишеструке, преклапајуће идентитете који утичу на њихову оријентацију, и способне су да играју више од једне игре, као и да мењају код, у различитим окружењима”.

Тим поводом, наредни сусрет протагониста два глобална „табора” предводника света, 18–19. новембра у Бразилу, на самиту Г20, могао би да покаже даљи курс односа Запада и БРИКС-а плус. За свет у целини, „Карнегијева задужбина” уверена је да Генерална скупштина УН, где све државе имају равноправан глас, „нема замену” када је реч о представљању „надања и интереса најсиромашнијих и најмање моћних земаља света”.