Смех до суза

Ниш – Много је пута констатовано да је, захваљујући ведром духу и смислу за хумор, српски народ успео да се одржи и онда када је било најтеже и да превазиђе бројне тешкоће и проблеме. Да је у свакој ситуацији могуће наћи места за пошалицу, потврђују збивања последњих месеци у Нишу.

Ове јесени, кроз призму нишког хумора се преламају нереализоване или лажно завршене капиталне инвестиције о којима се годинама причало да ће допринети експанзивном развоју града. Први је изградња комплекса модерног аква-парка, за који је до сада издвојено на стотине милиона динара, и за који је прошлог пролећа најављено „да улази у финалну и завршну фазу”. Наравно, аква-парк је био само поштапалица неуспешних политичара и „танких” градских функционера, јер на градилишту заправо ничег нема, осим изливеног бетонског темеља и неколико стубова за будуће објекте који штрче у небо. И  то је урађено још пре неколико година.

Ако је за утеху, на запуштеним темељима несуђене нишке водене оазе набујао је хумор по коме је овај крај познат, па се тако грађанима последњих дана нуде бесплатан обилазак аква-парка и излет до Нишке Бање, уз разгледање из панорамског аутобуса садржаја рекреативно-спортског, хотелског, туристичког и угоститељског центра. Посебно је духовит обрт „завршним клаузулама” овог туристичког аранжмана на за сада непостојеће дестинације – наиме, уместо могућности одложеног плаћања, заинтересованима се ставља до знања да постоји могућност одложеног поласка – за 24 или 36 месеци!

Међу капиталним промашајима, свакако је и булевар, који је прошлог пролећа чак и званично отворен за саобраћај, све уз музику, говоре, фотографисање и ТВ пренос. Модерна и скупа саобраћајница која споја две нишке градске општине – Црвени крст и Пантелеј, дан после свечаног отварања је затворена, јер није била завршена. И још се завршава, а на свако питање када ће радови коначно бити окончани, добија се одговор у стилу наслова некада популарне телевизијске серије – „Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се”. Пре неколико дана, неки духовити Нишлија је поред сигнализације о забрани уласка на градилиште булевара оставио велики картон с чувеном репликом из филма „Ко то тамо пева”, коју изговара легендарни натуршчик Станојло Станоје Милинковић – „Овуда нећеш моћи, даље нећеш проћи”.

И још један пример „смеха до суза” или „суза до смеха”: на конкурсу чији је циљ био да се одреди име новоотворене пијаце у Пантелеју, било је на стотине предлога. Уочи отварања средином минулог пролећа, остало је запамћено како су званичници, нехотично духовито, хвалили перспективе које овај маркет отвара: „Недостајућа велика пијаца решава вишедеценијски проблем снабдевања грађана на десној обали Нишаве свежим поврћем и воћем, а због великог броја тезги и локала под кровом, и модерном гардеробом и обућом.” После отварања Пантелејска пијаца радила је три-четири дана и од тада на њој нема никога – ни продаваца, ни купаца, ништа се не нуди и ништа се не продаје. Празне су тезге, нема људи, чак ни пролазника, нема поврћа, нема воћа... После свега, име пијаце се и без конкурса спонтано наметнуло. Нишлије је од миља зову – „Пантелејска промаја”...