БРИКС има огроман потенцијал за сарадњу

У протекле три године створене су различите могућности за проширење сарадње Русије и Србије, сада је за то настао повољан тренутак. Наше економије се развијају. Пред нама се отварају многе перспективе за развој нових пројеката и праваца сарадње – истиче за „Политику” министар економског развоја Руске Федерације Максим Решетњиков. Заједно с министром за међународну економску сарадњу у Влади Србије Ненадом Поповићем, Решетњиков је као копредседавајући међувладиног Руско-српског комитета покренуо рад овог тела. Питали смо министра Решетњикова које кључне области билатералне сарадње наших двеју земаља сматра приоритетним.

„На пример, кад је реч о пољопривреди, то су селекција и производња семена. Ту су и области заштите животне средине, геологије и рударства. Не смемо заборавити ни наше традиционалне теме: енергетику, изградњу инфраструктурних објеката, високе технологије, здравство, науку, образовање и културу. Сада радимо на руско-српском стратешком програму економске сарадње за период од 2025. до 2030. године, којим ће бити обухваћене све актуелне области билатералне сарадње. Надамо се да ће предстојећи састанак међувладиног комитета, који ће се одржати у новембру у Санкт Петербургу, бити нови подстрек нашој даљој сарадњи”, истиче Максим Решетњиков.

У 2022. години трговинска размена између Русије и Србије достигла је рекорд, док су бројеви за 2023–2024. били скромнији. Можемо ли очекивати да ћемо у будућности достићи ниво из 2022. године?

Током састанка с господином Поповићем разговарали смо о томе како да повећамо трговинску размену. Наравно, све сложенија логистика и тренутна ситуација с платним прометом утичу на физички обим извоза и увоза, али између пословних кругова наших земаља и даље постоји чврста сарадња. Постоје иницијативе за реализацију пројеката из области пољопривреде, медицине, саобраћајне инфраструктуре и информационих технологија. Велики потенцијал за сарадњу постоји у сфери туризма. Надамо се да ће претходни показатељи билатералне трговине бити поново достигнути.

Србија има веома повољан уговор за снабдевање руским гасом. Председник Србије Александар Вучић потврдио је да су складишта гаса ове године пуна. Међутим, уговор истиче у мају следеће године. Да ли ће услови новог уговора остати повољни за Србију?

Русија остаје поуздан снабдевач Србије природним гасом. Дугогодишња сарадња компаније „Гаспром” и Јавног предузећа „Србијагас” у потпуности задовољава потребе земље за овом врстом горива. Поред тога, на захтев српске стране, практикујемо испоруку додатних количина гаса, што знатно доприноси енергетској безбедности Србије. Према информацијама које смо добили од наших колега, Србија је задовољна ценом гаса, условима и обимима испорука. Ми увек испуњавамо своје уговорне обавезе.

Енергетика је увек била важна област сарадње наших земаља. Који конкретни пројекти у енергетском сектору могу да ојачају сарадњу Русије и Србије? Хоће ли посебна пажња бити посвећена „зеленој енергији”?

Захвални смо српској страни на прилици да реализујемо тако важне пројекте као што је реконструкција хидроелектране „Ђердап 1”, која је завршена прошле године. Тренутно реализујемо велики пројекат проширења складишта гаса у Банатском Двору, планирамо да достигнемо капацитет од 750 милиона кубних метара. Генерално, постоји активна сарадња у области хидроенергетике. Русија је један од водећих испоручилаца производа нуклеарне технологије на светском тржишту, те ћемо обновити заједничке пројекте и у том правцу. Постоји низ додатних иницијатива, укључујући и област „зелене енергије”. О овој теми детаљно ћемо разговарати током предстојећег, 20. по реду, састанка међувладиног комитета. Предложили смо нашим српским колегама да се уочи његовог почетка састане радна група за енергетику.

Које конкретне кораке предузима Русија како би минимизовала могуће ризике и обезбедила стабилност трговинских односа, у контексту санкција и спољних шокова с којима се суочава ваша привреда?

Упркос изазовима и санкционим притисцима, руска економија остаје отворена и извозно оријентисана. Активно радимо на проширењу контаката наших предузетника с партнерима из пријатељских земаља. До 2022. године удео пријатељских земаља није прелазио половину руског трговинског промета, да би већ 2023. надмашио 75 одсто. На основу резултата за осам месеци 2024, удео пријатељских земаља у трговинском промету земље наставља да расте и износи 81 одсто. То је у великој мери резултат развоја мултилатералних односа у оквиру кључних асоцијација за Русију, а то су Евроазијска економска унија, Шангајска организација за сарадњу, БРИКС, као и резултат јачања билатералних веза.

Очигледно, пут трансформације трговинско-економских односа није лак?

Потребан је мултилатерални приступ реализацији потенцијала такве сарадње. Стога руска влада већ сада решава неколико задатака који ће помоћи да Русија искаже свој пун спољнотрговински потенцијал, као и да се минимизују ризици и осигурају стабилни трговински односи.

О каквим је задацима реч?

Прво, то је изградња чврстих веза с партнерима из пријатељских земаља. Заједно с њима радимо на повећању робне размене, поједностављењу поступка потврђивања усаглашености производа, на закључивању уговора о слободној трговини робом и услугама, као и уговора о подстицању и међусобној заштити инвестиција. Наравно, ово није само питање трговине, већ и формирања дугих ланаца додатне вредности. Тада би нас обједињавали и заједнички производно-технолошки оквири, као и начини обуке кадрова. Фокусирани смо на тржишта наших двеју земаља, као и трећих земаља. Преференцијална трговинска размена између Русије и Србије постоји још од доба Југославије, а 2019. она је успостављена између Србије и Евроазијске економске уније. Она омогућава привредним оператерима у нашим земљама да обезбеде предвидљив и повољан трговински режим, будући да нам укидање царина омогућава да апсорбујемо екстерне шокове и флуктуације цена. Друго, циљано радимо на стварању инфраструктуре за даљи развој међународних транспортних коридора. То ће обезбедити стабилне везе са свим циљним тржиштима, а то су Источна рута, Азовско-црноморски правац, међународни транспортни коридор Север–Југ и Северни морски пут. Треће, формирамо нову архитектуру система за међународна плаћања, која ће бити отпорна на непријатељске акције трећих земаља. Радимо на стварању независног механизма плаћања и поравнања и повећању учешћа националних валута у међусобним обрачунима.

Руска економија је последњих година показала значајан успех. Можете ли навести најновије статистичке податке?

У праву сте. Како је руски председник Владимир Путин рекао на самиту БРИКС-а у Казању, „живимо, радимо и развијамо се нормално. Наша економија расте” – упркос спољним шоковима. Током протекле четири године БДП је порастао за 5,5 одсто, што је више него у многим развијеним земљама. Поређења ради, економски раст у Јапану у истом периоду износио је 1,2 одсто, Француској – 1,7 одсто, Немачкој – 0,7 одсто. У првих осам месеци ове године обим руске привреде повећан је за 4,2 одсто у односу на исти период прошле године. Индустрија се стабилно развија. Према резултатима за првих девет месеци 2024, њен је раст износио 4,4 одсто на годишњем нивоу. Главни покретачи су машинска индустрија, чија је производња порасла за 20 одсто, хемијска индустрија – 4,9 одсто и прехрамбена индустрија – 4,6 одсто. Инвестициона активност и даље је висока, порасла је за скоро 11 одсто у првој половини 2024. године. Квалитет инвестиција такође се побољшава, између осталог, захваљујући мерама које је предузела Влада Русије у циљу оптимизације пословне климе. Знатно су порасле инвестиције у производне машине и опрему – за 19,3 одсто, као и у интелектуалну својину, где је раст достигао 28,8 одсто. Ове године очекујемо раст БДП-а од 3,9 одсто, што је више од светског просека. Важно је да ће скоро трећина повећања бити обезбеђена инвестицијама чију основу чине сопствена средства предузећа.

Посетили сте самит БРИКС-а у Казању. Како видите перспективе развоја БРИКС-а у наредних пет до 10 година?

Земље БРИКС-а имају огроман потенцијал за економску интеграцију захваљујући великом броју становника, богатим ресурсима и брзорастућим економијама. БРИКС поседује све да постане кључна асоцијација на међународној економској арени. Како је нагласио председник Русије Владимир Путин, сумирајући резултате самита у Казању, БРИКС није затворен формат, он је „отворен за све који деле вредности БРИКС-а, његове чланице су спремне да раде на проналажењу заједничких решења без спољног диктата или покушаја да се некоме наметну само неки сужени приступи”. На пример, на крају 2023. године удео БДП-а земаља БРИКС-а у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи износио је рекордних 35,7 одсто, док је удео земаља БРИКС-а у светској трговини премашио 21 одсто. У години када Русија председава БРИКС-ом разменили смо с партнерима мишљења о приступима мултилатералном трговинском систему и реформи Светске трговинске организације, разговарали о условима за повећање ефикасности ланаца додатне вредности и формирали сет препорука за стимулисање сектора малих и средњих предузећа. Успели смо да се договоримо у вези с покретањем неформалног механизма за консултације земаља БРИКС-а у Светској трговинској организацији (СТО). Овај корак ће помоћи при координацији питања у оквиру борбе против негативних појава у трговини и заједничком формирању будућег облика СТО.

Русија је ове године први пут уврстила у агенду БРИКС-а питање онлајн решавања спорова између учесника у електронској трговини?

С обзиром на растући обим е-трговине, било нам је корисно да успоставимо размену искустава покретања оваквих онлајн сервиса. У будућности, на територијама које обухвата БРИКС планирамо да уведемо заједничке процедуре за вансудско решавање спорова у области електронске трговине. Осим тога, Русија велики потенцијал БРИКС-а види у сфери решавања глобалних питања међународне финансијске стабилности. Сигурно су многи чули за такве руске иницијативе као што је мултилатерални дигитални систем плаћања и поравнања БРИКС бриџ или платформа за плаћање БРИКС пеј, чија је првенствена намена осигурање плаћања на мало у земљама БРИКС-а. Ове иницијативе су неопходан предуслов за елиминисање зависности земаља БРИКС-а од западних финансијских институција. Следећа област која ће у наредним годинама ујединити БРИКС је клима. Данас, уместо координисаног деловања развијених земаља, видимо покушаје да се „зелена агенда” искористи за одржавање нечијег технолошког и финансијског лидерства, као и жељу да се уведу нова трговинска ограничења која оптерећују земље у развоју под маском „бриге о климатским условима”. Због тога је посебно важно синхронизовати напоре земаља БРИКС-а у оквиру шире климатске агенде – било да је реч о праведној транзицији, адаптацији, митигацији, формирању тржишта угљеника или климатском финансирању.

Шта сте већ урадили ове године у овој области?

Заједно с нашим партнерима покренули смо Контакт групу БРИКС-а за климатске промене и одрживи развој и договорили оквир за сарадњу у борби против климатских промена и у вези с одрживим развојем. Тренутно радимо на меморандуму о разумевању у односу на партнерство у области тржишта угљеника. Представићемо резултате наших заједничких напора на 29. конференцији потписника Оквирне конвенције УН о климатским променама, која ће у новембру бити одржана у Азербејџану. Туризам представља још један перспективни правац за сарадњу. Туристичка размена између земаља БРИКС-а и Русије стално расте, а ове године је чак оборила рекорд од три милиона људи. Ово је дупло више него за целу прошлу годину. Према нашим проценама, тржишни потенцијал до 2030. године ће се уседмостручити. Ове године смо одржали први туристички форум БРИКС-а на којем смо потписали 12 комерцијалних уговора о креирању и промоцији туристичких производа у Русији за грађане земаља БРИКС-а. Направили смо радну групу за туризам и усвојили „мапу пута” сарадње на министарском нивоу. У плановима је јачање индустријске сарадње у вези с дигитализацијом туризма, промоцијом и повећањем туристичке размене.