Србија је потребна Европској унији

У све нестабилнијем свету Србија настоји да нађе своје место између историјских пријатеља и тренутних партнера. Самит БРИКС-а у Казању на први поглед делује као зачетак даљих тектонских промена у међународној политици, али за то време у Београду видимо да Србија своју будућност замишља у Европској унији. Кад анализирамо међународну позицију Србије и њено стратешко усмерење, битно је да се водимо чињеницама које нам говоре да се Србија неповратно интегрише на западни колосек. Недавне посете пољског премијера Доналда Туска, грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, као и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, као и самит лидера Србије, Словачке и Мађарске, истичу се као значајни дипломатски кораци у правцу интеграције Србије у Европску унију. Ове посете пружају прилику да се у пракси види колико је Србија битна Европи, али и колико сама Србија активно ради на јачању партнерстава и приближавању чланству у ЕУ.

Премијер Пољске Доналд Туск, чија земља почетком 2025. године преузима председавање ЕУ, упутио је јасну поруку у Београду: без Србије, Европска унија није комплетна. Подршка чланству Србије део је шире спољнополитичке визије, у којој Пољска Балкан види као природног савезника у Европи. Тусково обећање да ће проширење бити приоритет током пољског председавања долази у важном тренутку за Србију, која активно тражи сву могућу подршку на свом путу ка ЕУ. Ово обећање посебно значи Србији, с обзиром на то да долази од једне од најважнијих земаља ЕУ, која има и блиске везе са САД као кључни војни партнер у Источној Европи. Србија може у сарадњи с Пољском да ојача своја савезништва и с Бриселом и с Вашингтоном.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис, уз Туска, упутио је поруке охрабрења Србији, подсећајући на традиционално пријатељство између две земље. Грчка се одувек залагала за територијални интегритет Србије и није признала независност Косова, што додатно учвршћује српско-грчко пријатељство као једну од најснажнијих међународних веза на Балкану.

На састанку у Комарну између председника Србије и премијера Мађарске и Словачке, посебан нагласак стављен је на значај Србије као кључног партнера у европским интеграцијама региона. Орбан и Фицо, лидери држава чланица ЕУ које имају другачији, суверенистички приступ политици унутар ЕУ, изразили су подршку европском путу Србије, указујући на потребу проширења ЕУ на западни Балкан како би се ојачала стабилност и отпорност Европе. Видљив је раст интересовања Мађарске и Словачке за улазак Србије у ЕУ, а истиче се и спремност Србије да кроз сузбијање илегалних миграција допринесе безбедности Централне Европе и покаже да заслужује да буде део европске заједнице.

Посета Урсуле фон дер Лајен Београду додатно наговештава интензивирање односа Србије и ЕУ. Председница Европске комисије истакла је значај посете и навела да је Србија међу најнапреднијим земљама у процесу приступања. Изразила је подршку отварању Кластера 3 у преговорима до краја године који обухвата питања конкурентности и инклузивног раста, укључујући реформе у областима образовања, науке, истраживања, дигитализације, као и развој малих и средњих предузећа. Његово отварање било би изузетан корак ка чланству у ЕУ.

Такође је важно то што је Фон дер Лајенова поручила да ЕУ планира снажна улагања у индустрију електричних возила у Србији, као и у области заштите животне средине, кроз које би Србија могла да добије 20.000 нових радних места. Снажна улагања Европске уније у индустрију електричних возила у Србији представљају значајан корак ка дубљој интеграцији земље у заједничко европско тржиште, чији је један од централних делова управо аутомобилска индустрија. Ова улагања не доносе само значајне економске бенефите, већ и подржавају одрживу транзицију према еколошким стандардима Европске уније. Развој сектора електричних возила у Србији може да допринесе јачању ланаца снабдевања унутар ЕУ, а истовремено омогући земљи да искористи своје стратешке ресурсе и потенцијал у људима. Фон дер Лајенова је такође изразила уверење да ће ЕУ поштовати природне ресурсе Србије и локалне заједнице, настојећи да Србија постане лидер у развоју индустрије електричних возила и обновљивих извора енергије. Посета председнице Европске комисије је део турнеје по западном Балкану, у оквиру које ЕУ промовише нови план раста за регион, вредан шест милијарди евра, с посебним фокусом на стварање јединственог регионалног тржишта кроз Берлински процес.

Увек је тешко писати о уласку Србије у ЕУ с било каквом вером у будућност, јер доминира осећај замора као последица вишегодишњег одуживања процеса интеграција. Зато је битно пре свега посматрати реално стање и суд о напретку донети на основу тога, а не жеља или страхова. Европска унија жели да земље западног Балкана види међу својим члановима, док је међу њима управо Србија од највећег значаја. Као највећа и најмногољуднија земља на западном Балкану с уникатним положајем и перспективном економијом, Србија је потребна Европској унији. Европска, просперитетна и безбедна будућност западног Балкана немогућа је без Србије као централног актера. То многи европски лидери јасно виде и зато данас бележимо такав интензитет у посетама Србији. Не сме се сметнути с ума ни то да је у великој мери реч о последици српске проактивности и својеврсне дипломатске офанзиве – на путу ка ЕУ потребни су савезници и Србија активно ради на томе да јача своју позицију унутар Европе кроз све чешће сусрете и преговоре. После 20 година европског пута Србије, уз све успоне и падове, на крају ће одлука о пријему у ЕУ можда опет бити геостратешка као што је био случај у пријему Румуније и Бугарске, с тим што је Србија данас спремнија него што су наши суседи били у време пријема у чланство. У свету геополитичких промена, где је све више реч о интересима, а мање о вредностима, Србија и ЕУ, водећи се заједничким интересима, треба пре свега да пронађу начин да своје интересе и задовоље, а то би било управо кроз чланство Србије у ЕУ.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа