Приближавање Ријада и Каира Техерану

Пре годину дана Саудијска Арабија припремала се да нормализује односе са Израелом, корак који би преобликовао Блиски исток, изоловао Иран и његове савезнике, а палестинско питање гурнуо дубље на маргине. Данас је договор даље него икада. Ријад наставља да отопљава односе са Техераном док краљевина поручује да било какво решење ратова и кризе региона мора да буде условљено израелским прихватањем стварања независне палестинске државе.

Велики дипломатски детант Блиског истока је у току, али то није онај коме се надао израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, који наставља да говори да његова администрација може да успостави дипломатске односе са Саудијском Арабијом. Чињенице га демантују. Овог месеца шефови дипломатија земаља Залива први пут су се састали са иранским колегом наговештавајући велики заокрет после деценија сунитско-шиитског антагонизма и лидерског ривалства Ријада и Техерана.

Ирански министар иностраних послова Абас Арагџи посетио је Саудијску Арабију пошто је, у напору да обори тензије ратова у Гази и Либану и Техерану обезбеди какво-такво дипломатско залеђе, обишао друге земље Залива, Турску, Ирак и Јордан. Да по Нетанјахуа све буде горе, измењена динамика региона утицала је и на обазриво приближавање Египта и Ирана, две земље са веома сложеним међусобним односима и политичким и идеолошким разликама које опстају још од времена исламске револуције 1979. Као резултат ратова у Гази и Либану, перспектива приближавања Каира и Техерана је реалнија негo икад до сада. У току су јавни и тајни контакти који су, уз посредовање Омана, кулминирали посетом министра Арагџија Каиру. Упркос супротстављених ставова према улози Ирана у Гази и Либану, кризе отварају простор дијалогу и тактичкој координацији.

Док Нетанјаху наставља да одбија идеју независне Палестине, саудијски званичници све интензивније промовишу формулу две државе коју је летос активирао и њихов стратешки савезник, амерички председник Џозеф Бајден. То је, понављају у Ријаду, једини начин да Израел нормализује односе са Саудијском Арабијом која је последњих година од Египта преузела лидерство арапског света.

Рат у Гази директно је утицао на промену суадијског става. Престолонаследник принц Мухемед бин Салман, де факто владар нафтом богате краљевине, не може да не уважава огорчење „арапске улице” која посматра слике масовних погибија, драматичног разарања и катастрофалне хуманитарне кризе кроз коју пролазе Палестинци из појаса Газе.

„Газа је велики корак уназад било каквој интеграцији Израела у региону”, сматра саудијски бизнисмен Али Шихаби, веома близак двору. „Саудијска Арабија увиђа да је било какво приближавање Израелу после Газе постало токсично – све док Израел не промени свој став и покаже стварну посвећеност палестинској држави, што они одбијају.”

Иако су Техеран и Ријад марта прошле године уз посредовање Пекинга нормализовали односе, Саудијци и њихови партнери из Залива остају скептични према дипломатским иницијативама Ирана који помаже палестински Хамас и либанске Хезболахе, али и јеменске Хуте који су нападали Саудијску Арабију. „Док год Иранци пружају руку Ријаду, саудијске вође ће је прихватати”, каже Шихаби, додајући да ће, уколико је Иран искрен, „то бити истинско савезништво Блиског истока”.

То је сценарио који Нетанјаху свакако није желео јер је његов циљ дијаметрално другачији: изоловати Иран од арапског света, а палестинско питање потиснути са политичке агенде региона. Пре четири године Доналд Трамп је Аврамовим споразумима испословао нормализацију односа Израела са још четири арапске земље: после Египта и Јордана, то су били УАЕ, Бахреин, Мароко и Судан. Чинило се да је на дохват руке договор са Саудијском Арабијом који би Ријаду донео одбрамбени пакт са САД и подршку његовом цивилном нуклеарном програму.

Рат у Гази променио је једначине. Превладао је отпор било каквом договору са Израелом. Принц Салман прихватио је оно што неке државе Залива нису: да нормализацију услови решавањем палестинског питања. Ријад захтева да Израел дозволи Палестинској власти председника Махмуда Абаса са Западне обале да прошири територијалну контролу и моћ и на појас Газе чију будућност види без радикалних исламиста Хамаса.

Историјски састанак министара Ирана и земаља Залива догодио се после иранског ракетног напада на Израел у знак одмазде за убиства лидера Хамаса Исмаила Ханијеа у Техерану и вође Хезболаха Хасана Насралаха у Бејруту, али пре ликвидације новог лидера Хамаса Јахје Синвара у Гази. Иран после десетковања лидерства својих савезника има све мотиве да поправи односе са утицајним земљама Залива, док Ријад жели да искористи моментум у коме су и потписнице Аврамових споразума почеле да гласно заговарају палестинску државност. Ово се посебно односи на другу најмоћнију чланицу Савета за сарадњу земаља Залива – Емирате. „УАЕ нису спремни да подрже Дан после рата у Гази без оснивања палестинске државе”, изјавио је шеф дипломатије Абдулах бин Зајед.

Премијер Нетанјаху мораће да призна да је његова идеја „преобликовања” Блиског истока остварена – али не на начин на који је он то прижељкивао. Приближавање Ријада и Каира Техерану је Нетанјахуов кошмар, баш као и недвосмислени захтеви за формирање државе Палестине.