Освета затворске „птичице”

Ел Гуна - Један од филмова који на 7. Ел Гуна фестивалу има своју блискоисточно-арапску премијеру је „Синови” Густава Мелера (1988), шведског сценаристе и редитеља у незаустављивом успону који живи и ствара у Данској, а за приказивање у Србији већ га је откупила дистрибутерска кућа Рајка Петровића „Five Stars Films”.

После успеха психолошког крими-трилера „Крив” из 2018. године, награђиваног на Санденсу, у Солуну и Ротердаму, а Холивуд је још тада откупио права за стварање римејка (Нетфликс), Густав Мелер се етаблирао као један од најталентованијих нордијских аутора. У том свом дебитантском филму приповедао је о полицајцу који прима хитне позиве, а све ће после кренути по злу иза компјутерског екрана, да би се сада у „Синовима” поново вратио и истом жанру и клаустрофобично ограниченом простору. У филму „Крив” то су биле само две собе, а у „Синовима” затворски ћелијски простор. „Синови” је и мрачнији филм, узбудљива прича о затворској чуварки Еви која има личну везу са једним од новопридошлих затвореника због којег ће тражити премештај у злогласни „Центар зеро”, крило за најтеже и најнасилније затворенике. У улози Еве је славна и увек изванредна данска глумица Сидсе Бабет Кнудсен за коју је Мелер и писао ову сложену улогу. Реч је о лику чврсте али и емпатичне жене која ради у затвору за мушкарце, а њен стабилан живот ће пореметити долазак младог насилника кога се сви плаше. Скала Евиних промена је динамична, интригантна су та њена осећања према затворенику и његовом злочину почињеном у прошлости. Однос постаје компликован, Ева би требало да задржи професионалну дисциплину, али све више урања у изборе који се косе и са радном дисциплином и са законом. Мелер као да стално поставља питања може ли особа да задржи веру у правду ако јој је одузет луксуз да остане неутралан, да ли почињени злочини ван затвора оправдава злостављање у њему и која је то линија раздвајања између криминала и лакших кривичних дела? Сва питања које овај филм отвара у вези су са кривицом и невиношћу, злочином и казном, али надасве с концептом мајчинства и безусловне љубави према детету. Ева је била мајка. То више није, јер јој је управо тај новопридошли младић о којем упорно и даље безусловно брине његова мајка, у свом тинејџерском узрасту убио сина. Отуда и назив филма „Синови” и отуда тај Евин осветнички поход, али и саосећање према тој другој мајци у филму.

Говорећи о овом свом филму после светске премијере у Берлину, Густав Мелер је између осталог рекао: „Затворске приче вам омогућавају да створите цео микрокосмос. Као филмском ствараоцу инспиративно је радити са таквим ограничењима, а фасциниран сам и жанром затворског филма, јер у њима постоје екстремни ликови и јасна правила и структуре моћи. Међутим, када сам на затворску службеницу почео да гледам као на могућег протагонисту, прича ми је дошла попут муње. То је контрадикторан посао: требало би да помажете затвореницима, али и да их кажњавате. Овај фасцинантни парадокс одражава се на цео правосудни систем. Она изграђује људе, али их и руши. Ева  која тихо жуди за осветом мора да направи избор и у њој је нека врста комбинације цивилног друштва и животињског нагона. Скоро је отупела од својих осећања потискивања тако дуго. Био сам толико фасциниран овом женом која жели да буде тамо, неко ко се добровољно ставља у затвор. Изгубила је нешто и одлази тамо да то пронађе, тако сам ја то видео. Она је аутсајдер, али не зато што је жена. Она је аутсајдер, јер је за њу то лично...”

Коментаришући лик Еве глумица Сидсе Бабет Кнудсен је на Берлиналу рекла : „Затворско окружење одговара њеном психичком стању, вођеном тугом и кривицом. Ева верује да је невидљива. Када јој људи постављају питања потребно јој је неприродно дуго време да одговори. Она може да функционише само унутар ових ограничених зидова, покушавајући да затвореницима пружи и мало љубазности. Она не зна како да живи, претворила се у некога ко може само да преживљава.”

Где год да се до сада приказивао, па и на фестивалу у Ел Гуни, Мелеров филм „Синови” оставио је снажан утисак. Српски дистрибутер планира да га прикаже на београдском Фесту 2025. године.

Живо и активно на индустријском делу фестивала

Ел Гуна – Свакодневно се на 7. ГФФ одржава широка лепеза активности што се односе на индустријски део фестивала који има за циљ оснаживање

арапских филмских стваралаца пружајући им уметничко менторство и финансијску подршку за филмске пројекте.

Један од најпосећенијих програма је „СинеГуна” , и форум и фондација, као својеврсна  лабораторија за развој и копродукцију пројеката и фестивала, која пружа ствараоцима пословно окружење и умрежавање са регионалним и међународним професионалцима. Велики број младих арапских аутора учествује у радионицама, у живахним дискусијама за округлим столовима, на панелима, презентацијама и мајсторским часовима. Њихов боравак на овом фестивалу је добро искоришћен, млади грабе сваку прилику да се боре за свој пројекте и дебитантска дела у настајању...