Министарка правде најавила прецизирање спорне одредбе

Јавна расправа о предложеним изменама и допунама Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП), која траје само месец дана, биће завршена 1. новембра.

Стручна јавност је упутила многобројне критике, посебно када је реч о изменама у КЗ-у, а министарка правде Маја Поповић јуче је најавила да ће бити прецизирана одредба којом се уводи нова инкриминација – „објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела”.

Наиме, министарка је током јавне расправе јуче у Београду рекла да је та одредба „најчешће нападана” у јавности претходних дана и да ће због тога бити таксативно набројано на које се случајеве односи ово новопредложено кривично дело. Прецизирала је да ће се односити, између осталог, на случајеве педофилије, убиства, трговине дрогом, оружја, као и на тероризам и фалсификовање новца.

„Критичари су наводили да би ова одредба могла да се употреби и против организатора и учесника протеста”, рекла је министарка.

У исто време, јуче су се саопштењем огласили и представници покрета „Крени–промени”, који је током октобра покренуо петицију за повлачење спорних измена. Петицијом се тражи брисање предложеног члана 136 КЗ, који се односи на изнуђивање исказа, затим члана 343а, којим се уводи ново кривично дело – „објављивање материјала којим се саветује извршење кривичног дела”, као и измене члана 228 – „злоупотреба у вези са јавном набавком”.

Лидер покрета „Крени–промени” Саво Манојловић саопштио је јуче да је предао 36.000 потписа против измене КЗ-а и да заједно са члановима правног тима „Крени–промени” присуствује јавној расправи, на којој је министарка правде Маја Поповић изјавила да ће спорна одредба о „објављивању материјала којим се саветује извршење кривичног дела” бити прецизирана.

Наиме, како наводи Манојловић, ово кривично дело могло би се односити и на објављивање садржаја на интернету, а постављено је тако широко да би омогућавало кривични прогон активиста због позива на протест путем друштвених мрежа.

Уколико би било прецизирано, као што је најавила министарка, да ће се ова одредба односити на одређена кривична дела, која треба да буду таксативно наведена, онда ова одредба неће моћи да се примењује против активиста, што је био један од захтева петиције, напоменуо је Манојловић.

– Ово кривично дело се уводи због блокада 2021. године и због протеста овог лета. Ово је такозвана „’Рио Тинто’ одредба” која треба да омогући да грађани не могу преко друштвених мрежа да се организују – рекао је јуче Манојловић.

Током октобра у јавности је било и оштрих критика поводом предлога да се из КЗ-а брише „изнуђивања исказа”, уз образложење да је то обухваћено кривичним делом „злостављање и мучење”. Тако би, како су упозорили, била отворена врата различитим „суптилнијим” начинима изнуђивања исказа од окривљених, сведока и вештака у кривичном поступку.

Многи адвокати указивали су да ће нови КЗ омогућити кршење људских права. Адвокат Душан Братић упутио је Министарству правде допис са примедбама на спорне одредбе, а између осталог и да се одустане од брисања кривичног дела изнуђивања исказа.

Образложење предлагача, како је објаснио адвокат Братић у разговору за „Политику” током јавне расправе, јесте да је ова инкриминација већ обухваћена кривичним делом злостављање и мучење и да је брисање у складу са запажањем Комитета Уједињених нација против тортуре.

– Међутим, то није тачно будући да су неки од недопуштених начина прибављања исказа и довођење у заблуду, узимање изјаве на преваран начин, примена опијата и медицинских захвата, што је све забрањено чланом 9 Законика о кривичном поступку, а што није обухваћено инкриминацијом злостављање и мучење. Ово се не подводи ни под један појам у тој инкриминацији – објаснио је Братић.

Многи правници нагласили су да месец дана није довољно да стручна јавност размотри све детаље предложених измена Кривичног законика. Поред писаних критика и предлога, који су упућени на званичну адресу Министарства правде, одржано је и неколико јавних дискусија на којима су судије, тужиоци и адвокати износили своје критике и предлоге. Министарство правде организовало је током октобра округле столове у седиштима апелационих судова у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и Београду, а последња расправа, на којој је министарка најавила прецизирање одредбе која је била „највише нападана”, одржана је јуче у Палати правде у Београду.

Министарка Маја Поповић изјавила је средином октобра у интервјуу „Политици” да је реално очекивати да ће после јавне расправе и разматрања предлога стручне јавности – измене Кривичног законика бити усвојене до краја године.