Пацијенти никада нису отписани

Често се чује да је рак плућа у Србији на првом месту по учесталости оболевања међу мушкарцима и да је то карцином који нас највише угрожава. Болест прате многа предубеђења да су ови пацијенти потпуно отписани, да им предстоје тешки тренуци и дани… Пре неколико дана, на Медицинском факултету, представљена је књига проф. др Драгане Јовановић, директорке Института за плућне болести КЦС, "Палијативно лечење оболелих од карцинома плућа", па је то био повод за разговор са ауторком уџбеника.

Колико има оболелих од рака плућа у Србији

Карцином плућа је најчешће малигно обољење од којег више умиру мушкарци него жене. Код нас, нажалост, још не постоји тачна евиденција о броју новооболелих, али је сигурно да их је око 4.000 годишње. Тај број последњих десетак година у Србији стално расте.

Карцином плућа се убраја у малигна обољења с лошијом прогнозом, најпре због тога што се, нажалост, око 85 одсто нових случајева открива у касној, одмаклој фази болести, када је лечење много теже.

Који су то кључни моменти у животу оболелих од рака плућа када лекар може много да учини, не само да продужи живот болеснику него и да квалитет живота буде бољи или се одржи довољно добрим, да пружи могућност достојанства живота и онда када живот полако напушта оболелог?

Нажалост, због недовољног препознавања важности неких симптома, оболели много трпе, на пример, ужасан бол, неиздрживо гушење... Међутим, уз препознавање узрока ових стања, на пример, у области заиста моћне интервентне бронхоскопске пулмологије, могуће је брзо решити проблем и то на дуже стазе и тако обезбедити пацијенту живот без патње, а и продужење живота. Тако, рецимо, уколико тумор плућа расте и прелази у велики дисајни пут, а оболели се све више гуши мада је претходно већ завршио лечење, примио хемотерапију и завршена је и зрачна терапија – постоје палијативне интервентне процедуре као што је то ендобронхијална ласерска ресекција, која у тој фази уништава део тумора у великом дисајном путу и гушење се знатно смањује или престаје.

Да ли се у Србији у терапији карцинома плућа примењују сви најсавременији трендови и лекови? Шта су највећи проблеми ових болесника?

Рак плућа је подмукла болест, али уколико се открије у раној фази у великом проценту је излечива. Нажалост, код нас у 85 одсто случајева неситноћелијски карцином дијагностикујемо у одмаклом стадијуму болести.

Да ли ће се у лечењу користити хируршке методе, хемотерапија (цитостатици), новија молекуларна терапија, зрачење или разне палијативне процедуре зависи од узнапредовалости болести.

Један од највећих проблема је недостатак апарата за зрачну терапију, јер се због чекања на термин зрачења губи драгоцено време током којег процес даље несметано напредује. Такође је и проблем дуже чекање на потребну операцију тумора, опет из истих разлога.

Данас у Србији постоје доступни цитостатски лекови, који су прва линија лечења и најефикаснија, делују на тумор у око 40 одсто болесника.

Који су симптоми ове подмукле болести?

Огромно је изгубљено време до дијагнозе болести, било зато што се пацијент касно јави лекару или зато што лекар дуго не посумња на ову озбиљну болест или, пак, из оба разлога.

Болест је врло подмукла, може бити без икаквих симптома и становништво, нарочито пушаче, треба едуковати да обрате пажњу на одређене симптоме. На пример, на кашаљ који не пролази три недеље и дуже, отежано дисање, дуготрајне болове у грудном кошу, свирање у грудима, нарочито ако је с једне стране, запаљења плућа и бронхитиси који дуже трају или се понављају са исте стране, на промуклост, отежан пролазак хране кроз једњак и отежано гутање. Важни су и вишенедељни симптоми: презнојавање или губитак апетита, мршављење, малаксалост које раније није било, повремене повишене температуре...

Који су основни фактори ризика за појаву карцинома плућа? Може ли се у Србији организовати неки облик превенције, типа масовног скрининга снимања плућа, увођења редовних прегледа на две или три године…?