Курти и даље не дозвољава улазак српске робе на КиМ

Косовска Митровица – Ускоро ће се навршити месец дана откако је привремена приштинска влада, на челу с Албином Куртијем, после 16 месеци наводно дозволила проток српске робе, али само на једном од шест прелаза – на Мердару. Међутим, камиони су и даље заглављени у колони на том административном прелазу. Сад је већ приметно и да је мање шлепера и камиона који су у транзиту или инострану робу довозе на територију јужне покрајине, а уочљиво је и да српске робе нема у продавницама, бар кад је реч о северу Космета. Очигледно је да Курти жели да одврати било кога ко би финалне производе из централне Србије упутио на Космет.

И даље се поставља питање када ће скенери које је обећао Курти стићи на прелазе, како би „олакшао” преглед транспортних возила која се и даље мануелно проверавају. Упитно је и да ли ће међународна заједница успети да изврши додатни притисак на шефа косовске привремене владе да убрза процедуру око набавке рендгена или му финансијски помогне. Јер, како је недавно и сам Курти изјавио, новца за набавку додатних рендген апарата биће само за Мердаре. А то значи да се њему не жури, али и да игра политичку игру пред изборе заказане за зиму.

Очигледно је да му је рампа за српске производе додатни кец у рукаву како би и даље у обручу држао не само север Космета, већ и остале српске средине, где, како за „Политику” кажу житељи појединих већих енклава, српских производа такође нема. Ако нешто и стигне, то су потрепштине без којих свако домаћинство може, али не и основне животне намирнице и производи – они углавном стижу из магацина и мегамаркета албанских власника. Иста је ситуација и у четири општине на северу Космета – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку – где, осим киселе воде, ништа друго не може да се нађе у маркетима и дућанима, који су после својеврсне окупације албанских привредника, посебно у Косовској Митровици и Лепосавићу, десетковани.

И даље нема српског брашна, уља, шећера, соли, а још се неретко деси да поједини купци буду заварани амбалажом која је идентична српској, па тек по доласку кући виде да је артикал произведен у некој од новоотворених „фабрика” које држе Албанци. Још је непромењена ситуација и кад је реч о приливу производа из Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, па и земаља попут Норвешке. За робу из региона купци се невољно одлучују.

Посебно брине ситуација с лековима, јер у апотекама нема медикамената баш ниједне српске фармацеутске куће, па су пацијенти принуђени да узимају замене које долазе из земаља ЕУ, али и из Албаније. Догађа се да и поред инструкција апотекара пацијенти узму лек који им не одговара, а било је и случајева да су неки од њих морали да потраже лекарску помоћ због алергија или неких других реакција на лек.

До када ће приштинска администрација „затезати” око српске робе, која од Мердара до Косовске Митровице или Лепосавића и Зубиног Потока мора да кружи како би стигла до одредишта, уместо да иде на Јариње и Брњак, чини се да би најадекватнији одговор могли да дају представници земаља Квинте. Исто као и прошлог месеца, кад је Берлински процес Курти, бар на речима, морао да попусти, пре свега на захтев Немачке. Као традиционални приштински савезник, и Америка би, кад би хтела, могла да убеди косовску владу да скине „катанац” с осталих прелаза, или бар с Јариња и Брњака. Јер, осим основних животних намирница, не само на северу Космета, већ и на целом Косову и Метохији, нема ни београдске штампе, која је стизала из правца Рашке.