Kurti i dalje ne dozvoljava ulazak srpske robe na KiM

Kosovska Mitrovica – Uskoro će se navršiti mesec dana otkako je privremena prištinska vlada, na čelu s Albinom Kurtijem, posle 16 meseci navodno dozvolila protok srpske robe, ali samo na jednom od šest prelaza – na Merdaru. Međutim, kamioni su i dalje zaglavljeni u koloni na tom administrativnom prelazu. Sad je već primetno i da je manje šlepera i kamiona koji su u tranzitu ili inostranu robu dovoze na teritoriju južne pokrajine, a uočljivo je i da srpske robe nema u prodavnicama, bar kad je reč o severu Kosmeta. Očigledno je da Kurti želi da odvrati bilo koga ko bi finalne proizvode iz centralne Srbije uputio na Kosmet.

I dalje se postavlja pitanje kada će skeneri koje je obećao Kurti stići na prelaze, kako bi „olakšao” pregled transportnih vozila koja se i dalje manuelno proveravaju. Upitno je i da li će međunarodna zajednica uspeti da izvrši dodatni pritisak na šefa kosovske privremene vlade da ubrza proceduru oko nabavke rendgena ili mu finansijski pomogne. Jer, kako je nedavno i sam Kurti izjavio, novca za nabavku dodatnih rendgen aparata biće samo za Merdare. A to znači da se njemu ne žuri, ali i da igra političku igru pred izbore zakazane za zimu.

Očigledno je da mu je rampa za srpske proizvode dodatni kec u rukavu kako bi i dalje u obruču držao ne samo sever Kosmeta, već i ostale srpske sredine, gde, kako za „Politiku” kažu žitelji pojedinih većih enklava, srpskih proizvoda takođe nema. Ako nešto i stigne, to su potrepštine bez kojih svako domaćinstvo može, ali ne i osnovne životne namirnice i proizvodi – oni uglavnom stižu iz magacina i megamarketa albanskih vlasnika. Ista je situacija i u četiri opštine na severu Kosmeta – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – gde, osim kisele vode, ništa drugo ne može da se nađe u marketima i dućanima, koji su posle svojevrsne okupacije albanskih privrednika, posebno u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću, desetkovani.

I dalje nema srpskog brašna, ulja, šećera, soli, a još se neretko desi da pojedini kupci budu zavarani ambalažom koja je identična srpskoj, pa tek po dolasku kući vide da je artikal proizveden u nekoj od novootvorenih „fabrika” koje drže Albanci. Još je nepromenjena situacija i kad je reč o prilivu proizvoda iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, pa i zemalja poput Norveške. Za robu iz regiona kupci se nevoljno odlučuju.

Posebno brine situacija s lekovima, jer u apotekama nema medikamenata baš nijedne srpske farmaceutske kuće, pa su pacijenti prinuđeni da uzimaju zamene koje dolaze iz zemalja EU, ali i iz Albanije. Događa se da i pored instrukcija apotekara pacijenti uzmu lek koji im ne odgovara, a bilo je i slučajeva da su neki od njih morali da potraže lekarsku pomoć zbog alergija ili nekih drugih reakcija na lek.

Do kada će prištinska administracija „zatezati” oko srpske robe, koja od Merdara do Kosovske Mitrovice ili Leposavića i Zubinog Potoka mora da kruži kako bi stigla do odredišta, umesto da ide na Jarinje i Brnjak, čini se da bi najadekvatniji odgovor mogli da daju predstavnici zemalja Kvinte. Isto kao i prošlog meseca, kad je Berlinski proces Kurti, bar na rečima, morao da popusti, pre svega na zahtev Nemačke. Kao tradicionalni prištinski saveznik, i Amerika bi, kad bi htela, mogla da ubedi kosovsku vladu da skine „katanac” s ostalih prelaza, ili bar s Jarinja i Brnjaka. Jer, osim osnovnih životnih namirnica, ne samo na severu Kosmeta, već i na celom Kosovu i Metohiji, nema ni beogradske štampe, koja je stizala iz pravca Raške.