Како регулисати рад на даљину државних службеника

Државним службеницима у Хрватској убудуће ће бити омогућено да од куће раде три дана у седмици, укључујући петак и понедељак, а о томе ће одлучивати надређени службеник одговоран за функционисање тог органа. Циљ увођења овог модела рада у државну службу је постизање веће равнотеже између приватног и пословног живота, али и на задовољство корисника. И у Србији се ове године показало да велике фирме имају нешто већу флексибилност када је у питању овакав начин рада, а овдашњи Закон о раду прописује могућност рада на даљину и рада од куће. Ипак, према истраживањима, генерално, рад од куће је све мање популаран у компанијама.

Испитивање „Инфостуда” је показало да постоји разлика у приступу у раду ван радног места и из канцеларије. Општи подаци говоре да је рад из фирме обавезан за све запослене у 46 одсто компанија.

– Испитаници из компанија ван ИТ индустрије су још једном потврдили да је због природе посла рад од куће далеко мање заступљен – 47 одсто њих је навело да је долазак на радно место обавезан, а генерално је уочљиво да нема великих осцилација у односу на прошлогодишње истраживање. Лане се две трећине испитаника (57 одсто) изјаснило да не ради од куће. Истакли су да им радна позиција не дозвољава рад од куће, док је 23 одсто учесника казало да, иако им посао дозвољава такав рад, ипак су се определили за рад из канцеларије – наводи се у истраживању.

Закон о државним службеницима не регулише питање рада државних службеника ван просторија послодавца, тј. од куће. Осим Закона о раду који важи и за државну управу, не постоји друга регулатива којом се уређује конкретно рад на даљину у државним органима, подсећају у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

– Међутим, имајући у виду специфичности послова и рада државних органа, мишљења смо да наведена материја мора бити додатно уређена и прилагођена специфичностима и пословима који се обављају у државним органима. Државна управа често рукује поверљивим и осетљивим информацијама, чија заштита и безбедан приступ при раду на даљину представљају изазов. Одређени послови захтевају физичко присуство, као што су састанци са странкама, рад на шалтеру и управљање папирном документацијом – објашњавају у овом министарству.

Они додају да су брза реакција и непосредна координација на лицу места неопходне у случају ванредних ситуација или криза.

– На нивоу ЕУ су донети прописи који регулишу питање рада на даљину државних службеника. Најрелевантнија је Директива о радном времену која регулише радно време, периоде одмора и паузе како би се осигурала заштита здравља и безбедности радника, без обзира на то да ли раде на лицу места или на даљину. С тим у вези, земље ЕУ, укључујући и Хрватску, ускладиле су своје законодавство и по овом питању – подсећају у министарству.

Истичу да ће ова материја, као и сви остали прописи бити усклађени са прописима ЕУ у поступку приступања Србије Европској унији.

– Посебна пажња биће на заштити интереса грађана и осигурање њихових права, али и истовремено очување ефикасности и безбедности у раду државне управе. Такође, у току ове и 2025. године очекује се успостављање информационог система за управљање људским ресурсима, након чега ћемо имати прецизне податке о запосленима у државној управи – прецизирају у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Непознато колико њих ради од куће

Законом о раду дата је могућност запосленом и послодавцу да се споразумеју да један период радног времена у оквиру уговореног радног времена запослени своје послове обављају од куће. У Министарству за рад истичу да оно не располаже подацима колико послодаваца и запослених користи ову опцију и који проценат радног времена запослени обављају своје послове од куће.