Буџет мањи од десет милијарди евра

Српски буџет за следећу годину биће мањи од десет милијарди евра. Држава ће, како се планира, приходовати око 700, а потрошити око 750 милијарди динара, па ће буџетска рупа бити дубока 40–50 милијарди, што је отприлике 1,5 одсто бруто домаћег производа. Онако како је са ММФ-ом и договорено.

Наведене бројке, које је јуче изговорио премијер Мирко Цветковић, ваљда су и једино конкретно и јасно што је јавност могла чути од надлежних за српске јавне финансије, у очекивању да влада до четвртка састави државни трошковник за идућу годину и преточи га у предлог буџета.

Међутим, ако се упореде приходи и расходи уписани у ребаланс овогодишњег буџета, који су износили 650,2, односно 695,9 милијарди динара, са најављеним буџетским приливом и издацима у наредној, остаје нејасно, како ће то, по тврдњама министарке финансија Диане Драгутиновић, држава пореске пореске обвезнике коштати 50 милијарди динара мање, кад су управо за толико најављене кључне буџетске бројке веће од овогодишњих. Сем ако рачунице није изводила из укупне јавне потрошње.

Мада су рокови зацртани у буџетском календару одавно пробијени због преговора са ММФом и мада би следећа недеља требало да прође у гланцању и последњем усаглашавању унутар владе, ни јучерашњи дан није донео много више информација о износима појединачних ставки. Извесно је да креаторима буџета предстоји и те како радни викенд, као и да ће тек следећа недеља донети више детаља.

На конкретно питање да ли је његов кабинет почео да штеди и који државни трошкови ће се смањивати, Цветковић се држао свог гесла да ништа није готово док се не заврши: „Пакет је у припреми и веома интензивно се разматрају начини и мере којима ће бити обухваћени сви сегменти јавне потрошње”. По премијеровим речима, штедеће се на трошковима за аутомобиле, станове, пословни простор, репрезентацију, службена путовања, али и на накнадама и платама челних људи у јавним предузећима.

Оно што је, сем замрзавања пензија и ограничења раста плата у јавном сектору, за сада извесно јесте да линеарног смањења трошкова неће бити, а према досадашњим најавама, највише ће се кресати материјални трошкови администрације и – субвенције.

Са мањим државним дотацијама идуће године мораће да послују српске железнице, скромније ће бити и субвенције пољопривреди. Субвенције које се пласирају посредством Министарства економије и регионалног развоја, попут оних за туризам (укључујући и често помињана скијалишта), као и за неприватизоване фирме биће мање 1,6 милијарди динара, како сазнаје „Политика”.

У Србији би од идуће године требало да буде мање и чиновника, али и државних институција. Неке агенције, попут оних који се баве извозом, биће спојене у једну, а Гаранцијски фонд ће под окриље Фонда за развој, кажу у надлежном министарству. Са завршетком приватизације смањиће се и људство агенције која се протеклих година бавила продајом српских предузећа.

Запослени у државним органима и организацијама, уз редован посао који обављају за народ и државу, по свему судећи, бавиће се и сами собом – новим систематизацијама у којима неће бити места баш за све.

Мада су до чиновника у локалним самоуправама протеклих дана стизале и умирујуће вести, да ће их најављене рационализације заобићи, премијер је јуче био јасан: „Анализирају се број запослених и трошкови за плате и у државној управи и у локалној самоуправи...”.

Једини који би ових дана могао да буде прилично задовољан јесте министар инфраструктуре Милутин Мркоњић. Јер, како сазнајемо, ММФ је аминовао да се у буџету за наредну годину повећају, и то процентуално највише, управо издаци за капиталне инвестиције – за чак 19 одсто, од чега би највећи део требало да се усмери у финансирање Коридора 10.