Евро највише доноси

Где је најбоље и најсигурније уложити паре у време када инфлација и курс нису на страни улагача, а светска криза је отворила и наша врата. Одговор на то питање је, како кажу економисти, „као да гаташ”. А они, веле, нису гатаре да саветују народу „уложи паре овде, сигурно ћеш зарадити”.

– Када бих знао где је најбоље уложити новац сада, када се због глобалне финансијске кризе очекују тешка времена и у нашој земљи, ту памет би продао за милион – рекао је један од истакнутих економских стручњака и познавалаца тржишта капитала.

Много је лепо, наравно, када зарађени новац може да вам доноси још новца, а да не морате да мрднете прстом. Основно питање је – где је исплативије инвестирати и где је ризик мањи, да ли трговати на берзи, уложити новац куповином јединица инвестиционог фонда, да ли га уложити у банку, у осигуравајуће друштво, или у некретнине?

Банке, као трговци новцем, чине све да привуку штедише високим каматама. Годишња камата на орочене евре реално износи око осам одсто. Чиста зарада у том проценту, јер ће држава укинути порез од 20 одсто је, како каже аналитичар Привредне коморе Србије Горан Николић, доста висока и веома исплатива. Друга могућност је улагање евра у обвезнице старе девизне штедње, уз камату од око седам одсто. Зарада на обвезницама је, истина, нешто мања, али је улагање у државне хартије најсигурније и може се, додаје, потпуно мирно спавати.

Гувернер је годинама позивао грађане да штеде у динарима, јер је доносила највећу зараду. Али то је важило до пре можда два месеца. Банке, нуде веће камате на динаре орочене на годину дана – од 14 до 16 одсто. Ако пројектована инфлација буде до 10 одсто, то значи, каже Николић, да би и реална зарада била између четири и шест одсто. По његовој процени, грађани у овом тренутку не би могли да зарађују тако добро куповином акција, као улагањем европске валуте на штедну књижицу.

Девизна штедња је сада исплативија, мишљење је и др Хасана Ханића, декана Београдске банкарске академије, поготово уз још актуелне стимулативне камате. Наше банке су, сигурне, а и држава гарантује за улоге до 50.000 евра, подсећа Ханић. Будући да су акције пале и да се очекује њихов раст, он би, ипак, уложио део новца и на берзу. Али, само уз помоћ доброг брокера. Ко има, више уштеђених пара, најбоља инвестиција је да купи некретнину у Београду. Добит од изнајмљивања стана или локала је, каже Ханић, увек сигурна. С обзиром на искуства из региона, улагање у некретнине је најисплативија и најсигурнија инвестиција.

(/slika2)– Део уштеђевине бих уложила у обвезнице старе девизне штедње, а део орочила у страној валути, али бих ценила најпре у којој. При томе би новац поверила на дужи рок домаћој банци. Од куповине акција на берзи бих се уздржала све док се не повећа ликвидност. Мислећи на старост, уложила бих нешто и у неки добвровољни пензиони фонд – савет је Видосаве Рајковић, консултанта за финансије и улагања.

Наша саговорница каже да је на берзи сада несигурно. Трендови су падајући, јер држава ништа не предузима, а неке акције су веома потцењене. Правило „коцкања” са акцијама по систему – купи јефтиније, продај скупље – сада, дакле, не важи. Јер, талас финансијске кризе не даје могућност да се докучи где је заправо дно.

Како год одлучили, не заборавите оно старо правило: „Никад сва јаја у једну корпу”.

--------------------------------------------------------

Штедња у динарима мање исплатива

Људи треба мање да слушају гувернера и да само гледају ко је прошао боље – да ли они који штеде у еврима или у динарима. Важно је да погледају где је курс данас, колика је камата на динарску штедњу, на коју се не плаћа порез, нагласио јенедавно Радован Јелашић.

Банкари, међутим, кажу да су на динарској штедњи могли више зарадити само они који су раније орочили средства. У средњем року курс ће ићи, како прогнозирају, навише, па је зато приликаза зараду на штедњу у динарима био неки претходни период.