Да ли држава стаје на црту коцкарницама?

Мења се Закон о оглашавању, а према изменама и нацрту који би ускоро требало да се нађе у скупштини једна од значајнијих промена је и то да ће се убудуће забрањивати да се класичне игре на срећу рекламирају на отвореним површинама. Како је наведено, промовисање ће бити дозвољено на местима која су удаљена најмање 100 метара ваздушном линијом од најближег комплекса предшколске, школске, здравствене или установе намењене деци и малолетницима.

У нацрту закона се наводи да неће више бити кладионица по билбордима, нити ће се рекламирати на аутобусима, такси возилима, плакатима, дисплејима, светлећим рекламама… Изузетак је рекламирање на спортским теренима и то за време спортских догађаја које спонзоришу (или у случају спонзорисања играча).

Када је реч о ономе што је дозвољено овим фирмама, за сада се зна да ће моћи да се рекламирају на спољним површинама својих пословних просторија, испред којих могу и да обављају промотивне активности. Рекламне паное и друга средства за оглашавање могу да постављају и на својим службеним возилима.

Оно што је можда највише одјекнуло у јавности, а било и предмет критика, јесте да се забрањује и познатим јавним личностима, које су до сада рекламирале кладионице и приређиваче такозваних посебних игара на срећу, да то убудуће раде. Једино ће активни спортисти, чије клубове спонзоришу кладионице и други приређивачи ових игара, смети да учествују у њиховом рекламирању, предвиђено је изменама и допунама Закона о оглашавању.

Измене, предвиђене овим нацртом, доносе и промене досадашњих правила када је реч о оглашавању кладионица, коцкарница и других приређивача посебних игара на срећу. Закон о играма на срећу, наиме, разликује класичне (лото, срећке, бинго, томбола…) и такозване посебне игре на срећу у које спадају разне карташке игре (покер, блекџек…), игре на аутоматима, као и клађење на спортске и друге догађаје.

У Удружењу приређивача игара на срећу јуче су за „Политику” рекли да не желе да коментаришу најављене измене закона и оно што би то могло да донесе њиховом послу. Како су нам рекли, они су дали своје мишљење, али им из ресорног министарства није стигао коментар, нити знају да ли је нешто од њихових примедби усвојено. Ипак, „Меридијан”, као чланица Удружења приређивача игара на срећу (УПИС), реаговала је јуче на изјаве министра Томислава Момировића и изразила забринутост због, како су рекли, „дезинформација о индустрији игара на срећу”.

Они су у свом званичном саопштењу истакли да су информације које су се појавиле у јавности нетачне и увредљиве за 300.000 корисника и 60.000 запослених у овој индустрији. Додају и да се изјаве ресорног министра темеље на личним перцепцијама, а не на релевантним подацима, јер Министарство унутрашње и спољне трговине нема надлежност, нити капацитете за регулисање сектора игара на срећу.

– Нацрт закона који министар брани заправо не укључује кључне ставке о којима говори, попут регулисања светлећих реклама. Такође, скрећу пажњу на значајне напоре УПИС-а у сузбијању илегалног тржишта, унапређењу одговорног пословања и смањењу броја зависника од игара на срећу, где Србија има једну од најнижих стопа у Европи. УПИС годинама сарађује са државним органима и успели су готово потпуно да елиминишу нелегалне објекте, сведу улазак малолетних лица на нулу и обезбеде одговорно оглашавање, речено је у саопштењу.

Кладионице, да подсетимо, реаговале су на изјаву министра трговине, који је рекао да ће рекламирање игара на срећу бити сведено на минимум.

– Биће дозвољено оглашавање на телевизији после 23 часа увече, до шест ујутру и за време спортских догађаја, али и промовисање 30 минута пре и после његовог преноса. Не бавимо се „ловом на вештице”, ово није рат са кладионицама. Они раде легитиман бизнис, али је неопходно да ово као друштво регулишемо”, истакао је министар и подсетио да имамо 3.000 кладионица које послују у Србији.

Оно што је овом сектору, по свему судећи, највише засметало јесте то да се сматра да „коцка разара друштво и држава жели да то заустави и да ограничи игре које изазивају зависност, а то се односи и на отварања нових кладионица, које су агресивне да увуку нове играче”. Али је чињеница да се оне нису отварале у толиком броју саме од себе. Неко је за све то требало да да сагласност.