Фабрике смањују производњу, отпуштања нема

Фабрике смањују производњу или покушавају да задрже њен прошлогодишњи ниво, отпуштања радника за сада нема, али се припремају или већ спроводе мере штедње, показала је анкета коју је „Политика” направила у пет српских фабрика, трагом вести да велике светске компаније, под притиском рецесије и енормних финансијских губитака, смањују број запослених и производњу.

Истраживање је обављено у предузећима „Холдинг Каблови” из Јагодине, „Лафарж” БФЦ из Беочина, „Дрекслмајер” из Зрењанина, „Импол Севал” из Севојна и Холцим „Србија” у Новом Поповцу.

Анкета је показала да у овом тренутку највеће проблеме у пословању имају предузећа која су делимично или скоро потпуно усмерена ка извозу. Смањена тражња њихових продуката, пре свега у западним земљама, узрок је пада производње и то од 20 до 50 одсто („Холдинг Каблови”, „Импол Севал”), док је у једном случају забележен и краткотрајан прекид рада производних трака („Дрекслмајер”). С друге стране, представници компанија које су окренуте домаћим потрошачима не само да не смањују производњу, него најављују нове инвестиције у наредном периоду (Холцим „Србија”).

Практично све фабрике најављују или су већ почеле са програмом штедње, али ни у једној се као мера не спомиње отпуштање запослених. „Импол Севал” заузео је став да ће компанија и радници солидарно поднети кризу, док надлежни у Холцим „Србији” тврде да у овом тренутку чак и немају довољан број радника.

Т. Д.

-----------------------------------------------------------

Расту обим посла и стрепње

Зрењанин - Велики погон у коме се у Зрењанину производе делови за немачки аутомобил „бе-ем-ве” поново ради. Пре петнаестак дана производња је стала, а то је многима био знак да је рецесија закорачила на ове просторе. Рад је брзо обновљен, али за безбрижност нема великог разлога.

Немачка фирма „Дрекслмајер”, која се бави израдом делова за аутомобиле, у Зрењанину је стартовала 9. маја. Сетови каблова за „бе-ем-ве” који се овде израђују завршавају на немачком и другим западним тржиштима.

„Дрекслмајер” долази из сектора пратеће аутомобилске индустрије, основан је 1958. године, а снабдева водеће произвођаче аутомобила. Појављивање велике компаније је било и весник зрењанинског развојног бума који се огледа у двадесетак фабрика чија изградња је завршена или је у току.

Власник компаније Фриц Дрекслмајер је на отварању погона у Зрењанину рекао да је задовољан што је компанија донела одлуку да се погон отвори у Србији, а један од разлога је близина најважнијег тржишта, Немачке и средње Европе, где се производе аутомобили за које ова компанија израђује командне мрежне системе, електричне компоненте, интегрисане модуле и опрему за ентеријере.

Први месеци били су веома успешни, па је запослено1.500 уместо 1.000 радника, како је било предвиђено до краја ове године. До пре месец дана развојни планови су сезали до 2018. године, а у изгледу је било да овде врло брзо почне производња каблова за најновији „бе-ем-ве” - Л 7 и у том случају би било запослено око три и по до четири хиљаде радника, планирано је подизање нових хала.

За сада се од планова није одустало, али се о развоју мање прича. Посебно од када је крајем октобра саопштено да ће фабрика стати на десетак дана. Колективни застој се образлаже застојима у производњи аутомобила у Немачкој. Продукција каблова строго је усклађена са производњом аутомобила и залихе нису предвиђене. Почетком прошле недеље траке су поново покренуте, сада се ради нормално и у три смене, обим посла се повећава. Ипак, из Зрењанина се помно прати шта се догађа у Немачкој, а лепих вести нема. Рецесија захвата Западну Европу, пре свега аутомобилску индустрију, а од њене запослености зависи и рад зрењанинског погона. Осим што запошљава много радника, немачки инвеститор се показао и као солидан пословни партнер, са беспрекорном организацијом рада и високопрофесионалним односом, чиме су разлози за стрепњу и бригу да се „Дрекслмајер” одавде не повуче, међу Зрењаницима посебно изражени.

Ђ.Ђукић

-----------------------------------------------------------

Солидарни са запосленима

(/slika2)Ужице - И севојничку ваљаоницу алуминијума „Импол Севал”, једног од најзначајнијих српских извозника (за првих девет месеци ове године остварен извоз од 57,5 милиона евра и то на тржишта ЕУ), потреса светска криза, онемогућава наставак производних рекорда бележених последњих година. Ова фирма, коју је 2002. године приватизовао словеначки „Импол” и прилично уложио у њен развој, остваривши једну од најуспешнијих приватизација у овом делу Србије, управо доживљава пад тражње за њеним производима (лимовима, тракама, топловаљаним плочама и др.) до сада најчешће коришћеним у грађевинарству и ауто-индустрији европских земаља, углавном Италије и Немачке. Ипак, криза неће изазвати отпуштања радника у „Импол Севалу”.

- Значајно је смањена тражња. Док смо средином године недељно продавали и до 1.200 тона производа, сада због смањења тражње продајемо од 500 до 600 тона. Ипак, успели смо да задржимо нормалну производњу у овом месецу, али већ за децембар нема довољно налога, па ће се то одразити на производни резултат. Зато ће овогодишња производња бити нешто испод плана, али на нивоу прошлогодишње која је била рекордна у историји фабрике. Због стања на тржишту, за идућу годину бићемо задовољни ако производња достигне 90 одсто овогодишње, објашњава за „Политику” директор „Импол Севала” Нинко Тешић.

Што се тиче последица по запослене, он напомиње да ће кризу поднети солидарно, јер је политика фабрике, а то су представници већинског власника „Импола” недавно потврдили, да се не смањује број запослених, који је оптималан (744 радника). Међутим, настави ли се овакав пад тражње, могуће је увођење нерадних дана, смањење смена, а први корак биће дуже новогодишње празновање, што минулих година у овој фабрици није била пракса.

- Трпимо од светске кризе, али ништа мање од овако наглог слабљења динара према евру, што нам само у једном месецу однесе око три милиона евра. Нашу фирму, која је 95 одсто извозна, погађа лоша варијанта обрачунског система у овој држави: законодавац нас тера да резервишемо динаре којима можемо да купујемо евре, што је, по нас, са оволиким извозом, лоше. Буде ли и даље оваквог смањења вредности динара, на крају можемо имати губитак због негативних курсних разлика - додаје Тешић.

Б.Пејовић

-----------------------------------------------------------

„Лафарж” неће отпуштати

(/slika3)Беочин – У „Лафаржу” БФЦ у Беочину тренутно нема узбуне, не праве се планови за смањење производње, нити се због рецесије која је погодила светску привреду планира било какво отпуштање радника. За ову годину план је да се производња цемента креће као и прошле године – 1,2 милиона тона, а на тржишту се не показује било какав застој у пласману робе из цементаре.

– Немамо планова за смањење производње, нити се било шта дешава што би указивало да се мора одмах реаговати, посебно не кад је реч о отпуштању радника. Ми тренутно имамо 485 запослених и нема планова за смањење броја радника, каже за „Политику” Снежана Петровић, руководилац Службе комуникација у „Лафаржу” БФЦ.

– Шта ће донети следећа година тек ће се видети, али у овом тренутку нема показатеља који би упозоравали да се производња мора смањивати. Као добри домаћини штедимо на сваком кораку, али то је наша стална пракса и ни то није повезано са надолазећом рецесијом. Уосталом, тржиште је једини корективни фактор, а за сада је на тржишту цемента стање нормално, тражња наших производа није смањена, што значи да немамо потребе да било шта мењамо.

Да је пословна ситуација у „Лафаржу” БФЦ стабилна говори и чињеница да су јуче почели и први преговори између менаџмента фабрике и Самосталног синдиката о колективном уговору за следећу годину. Какав ће бити крајњи резултат преговора тешко је прогнозирати, мада у синдикату верују да ће као и претходних година бити уважене одређене специфичности ове средине, посебно кад је реч о социјалној заштити запослених и око кредитирања станоградње, где је менаџмент „Лафаржа” БФЦ до сада имао максимално разумевање. Ни у синдикату нема најава да би до краја ове или почетком следеће године могло доћи до смањења производње, што би утицало и на смањење броја запослених у цементари. Да се припремају било какви програми који се тичу промене броја запослених, синдикално руководство би било од самог старта укључено у тај посао.

Ј. Слатинац

-----------------------------------------------------------

Криза иде мимо Новог Поповца

Нови Поповац - Како „Политика” сазнаје од надлежних у Холцим „Србија” у Новом Поповцу код Параћина, глобална финансијска криза која је захватила цео свет неће се одразити на пад производње цемента, нити, пак, на профит ове цементаре. На сваких сат времена из отпремне станице излазиће 4.200 врећа цемента, пакованих у врећама од по 25 килограма, и 3.600 врећа цемента, пакованог у стандардним џаковима од по 50 килограма.

- Што се тиче броја запослених, око 450, он је оптималан, а промена броја и структуре запослених у овом и наредном периоду биће само у склопу уобичајених померањау односу на потребе развоја компаније. Тренутно чак потражујемо десетак радника, кажу надлежни у Холциму.

Наравно, додају они, пошто су свесни дешавања у свету, морају да буду обазриви. Неких облика штедње ће бити, али само на нивоу пројеката који за сада могу да се пролонгирају, али се то неће односити напримарне пројекте.

Холцим не одустаје ни од улагања ради проширења капацитета производње. Према речима генералног директора Густава Навара, у наредне три године у повећање производних капацитета биће уложена 83 милиона евра, чиме ће, практично, производња клинкера бити дуплирана. Са 2.200 дневна производња клинкера биће повећана на 4.000 тона.

У Холциму „Србија” су изразили уверење да ће настојати да правовременим мерама свих надлежних институција превазиђу и ублаже ефекте негативних токова на тржишту Србије, како би заштитили стандард и сигурност свих компанија, али и грађана.

-----------------------------------------------------------

„Ју-Ес стил” без коментара

„Политика” се обратила и компанији „Ју-Ес стил” Србија да би чула како се рецесија у свету одразила на пословање ове компаније. Из Смедерева нам је стигао одговор који је потписао Немања Брковић, директор односа са јавношћу Ју-Ес стила:

„Ју-Ес стил” Србија не коментарише гласине и не спекулишемо када је у питању будућност наше компаније. Такође, „Ју-Ес стил” Србија не даје коментаре у вези свог пословања.

Тренутно, ми смо нашу производњу прилагодили потребама купаца и у сталном смо контакту са њима у тренутку глобалног економског успоравања.

За „Ју-Ес стил” Србија подаци о производњи су информације од поверљивог значаја које би, у случају објављивања, користиле нашој конкуренцији и самим тим причиниле штету нашој компанији, свим нашим запосленима и локалној заједници, чији смо ми важан део.

„Наставићемо да производимо висококвалитетан српски челик за наше купце у земљи и иностранству.”

„Политика” је, иначе, редовно објављивала све успехе „Ју-Ес стила”. Тада подаци о производњи очигледно нису биле информације од „поверљивог значаја”, нити су користиле конкуренцији.

Т. Д. - О. М.

-----------------------------------------------------------

Плате смањене за двадесет одсто

Јагодина - „Холдинг Каблови” у Јагодини погођени су економском кризом тако да је због смањеног извоза смањена и производња за 20 одсто. Како „Политика” сазнаје од председника Самосталног синдиката Драгана Рајића, фабрика је прошлог месеца произвела 1.600 тона готових производа, од чега је 40 одсто извезла на тржиште Русије, Немачке и бивше Југославије.

– На жалост, због смањење потражње наших производа, овог месеца произвешћемо само 1.000 тона готових производа. Не знам колико ће се то одразити на укупан прилив новца фабрике, али знам да ће плате радника бити смањене за 20 одсто – каже Рајић за наш лист.

Иначе, Холдинг је пред приватизацијом, па ће тешко моћи да преживи без стратешких партнера. Рајић каже да ће тендер највероватније бити расписан половином децембар. Предузеће ће бити понуђено без дугова са почетном ценом од 29 милиона евра, а стратешки партнер ће бити у обавези да инвестира минимално 30 милиона евра.

Пре приватизације радници ће бити у прилици да се изјашњавају за добровољно раскидање радног односа.

Н. Милетић