Жестоки финиш трке у седам држава

Специјално за „Политику”

Милано – Да ли вам је позната ситуација коју виђамо у коњској трци, у којој се издвоје двојица изразитих фаворита борећи се и јурећи ка циљу практично истовремено, а онда жири мора да користи снимак да би схватио ко је од њих двојице победио, како би се на крају доделило прво место „за дужину њушке”? Ово је, чини ми се, била баш таква изборна ситуација на крају октобра, месеца који се сматра битним за промену карата на столу пред крај председничке трке у којој може бити изненађујућег обрта. Није остало још много сати до судбоносног „првог уторка после првог понедељка у месецу новембру у преступној години”, дакле до 5. новембра.

Демократкиња Камала Харис, заправо друга дама, као експонент једне од две водеће партије у америчкој политици од 1856. године, у позицији је да освоји Белу кућу. С друге стране је републиканац Доналд Трамп. Према анкетама на националном нивоу и узимајући у обзир најиндикативније налазе у државама које се сматрају неизвесним у погледу резултата гласања, а њих је седам: Аризона, Џорџија, Мичиген, Невада, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин, двоје кандидата жестоко се боре за жељено председничко место.

Чини се да нико заправо не може узети тренутно стање здраво за готово с обзиром на то да су се у многим другим околностима једногласна предвиђања, због лоших анкета, показала катастрофално погрешним. Уз то, САД се налазе, али и цео свет у томе учествује у овом тренутку, на крају предизборне кампање без преседана.

Осим што је Трамп морао интерно унутар своје партије да се неко време за номинацију обрачунава са озбиљном ривалком Ники Хејли, ово је почело као судар представника старе гарде америчке политике, који су критиковани из различитих разлога: Доналд Трамп, бивши председник пун правних и других невоља, озбиљно огорчен јер је био убеђен да је неправедно избачен, и Џо Бајден, шеф државе на функцији који је на сваком кораку показивао све већу физичку и менталну неадекватност. На крају, реванш који је изненађујући, јер Бајден више није у игри, а био је кандидат за којег су гласали милиони људи на прелиминарним изборима, што се никада до сада није десило. Камала Харис је, истина, тренутна потпредседница, али за њу апсолутно ниједан гласач није дао свој глас, што се није десило од увођења прелиминарних избора у процесу селекције страначких кандидата.

Да би слика била још потпунија, десила су се један или два атентата, од којих је први био заиста озбиљан са циљем елиминисања Трампа, што је довело до значајних промена у републиканским редовима – стара партијска гарда се повукла из борбе. Бушови и Ромнијеви, да не помињемо друге мање важне играче и неке који су изашли из игре, као што је бивши заменик Џорџа Вокера Буша, Дик Чејни, сигурно нису подржали Трампа, којег су у суштини сматрали за страно тело у старој и славној „Великој старој партији”. Да ли је успела да се и заиста дефинитивно промени, видећемо у будућности.

Избегавајући бескорисна предвиђања, а такође узимајући у обзир и тренутну ситуацију која се односи на актуелне ратове, посебно оне на Блиском истоку, многи Американци арапског и других порекла нису одобравали подршку тренутне администрације Израелу. Чињеница је и да Трампа у кампањи подржавају велике корпорације са Илоном Маском на челу, док се неки угледни амерички медији уздржавају од изјашњавања, супротно ономе што су раније чинили подржавајући демократе. Може се рећи, ако се вратимо метафори коњских трка, да је „Трампов коњ”, који је био у заостатку одмах након експлозивног уласка Харисове на терен, сада практично изједначен са њом и да стручњаци, они који познају прашину на тркачким стазама, сматрају да у таквим ситуацијама побеђује чистокрвни коњ који се враћа. Видећемо, заиста врло брзо.

*почасни председник Фондације Италија–САД

Гласање за Представнички дом и Сенат

И за Представнички дом и делимично за Сенат гласаће се 5. новембра. Дакле, реч је о политичком тренутку од великог значаја у који је укључен практично сваки кутак земље. Тренутно, Представнички дом има републиканску већину, а Сенат демократску. С обзиром на континуирану везу коју владине администрације морају имати са оба дома Конгреса, исход ових избора је кључан, иако не и одлучујући за будућност.