Американци одбројавају

Американци сутра, 5. новембра излазе на биралишта да би изабрали следећег америчког председника, али ће гласати и за чланове Конгреса, који играју кључну улогу у доношењу закона.

Победник ће служити четири године у Белој куćи, почев од јануара 2025. године.

Председник има овлашćење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом на усвајању закона.

На светској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, пише Би-Би-Си.

Две главне странке номинују председничког кандидата, који су претходно одабрани на страначким предизборима.

Бивши председник САД Доналд Трамп добио је подршку своје републиканске странке са огромном предношћу у односу на своје ривале.

Постао је званични републикански кандидат на партијској конвенцији у Милвокију.

Трамп је изабрао сенатора из Охаја Џеј Ди Венса за свог потпредседника.

Потпредседница САД Камала Харис придружила се трци након што је председник САД Џозеф Бајден одустао и није имала противкандидате у редовима демократа.

Њен потпредседник је гувернер Минесоте Тим Валц.

Победник председничких избора у САД није особа која добије највише гласова широм земље. Свака од 50 држава држава има одређени број гласова такозваног електорског колеџа, делимично заснованог на броју становника.

Укупно има 538 електора, а победник је кандидат који освоји 270 или више елексторских гласова. Све осим две државе имају правило да победник узима све електорске гласове.

Веćина држава се у великој мери нагиње једној или другој страни, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било ко од кандидата могао да победи. Оне су познате као неодлучне или свинг државе.

Могуćе је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен.

Већина америчких држављана који имају 18 или више година имају право да гласају на председничким изборима.

Све државе осим Северне Дакоте захтевају од људи да се региструју пре него што могу да гласају.

Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када морају да се региструју.

Рано гласање у неким државама, укључујући кључне државе Џорџију и Северну Каролину, већ је у току.

Бирачи ће, такође, бирати нове чланове Конгреса, дома у ком се усвајају закони.

Бира се свих 435 посланика доњег дома - Представничког дома Конгреса, чији је мандат две године, и 35 од 100 чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.

Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње.

Демократе конторлишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.

Ова два дома доносе законе и могу деловати као контрола плановима Беле куће ако се странка која контролише било који од два дома не слаже са председником.

Обично се победник проглашава у ноćи избора, али је 2020. било потребно неколико дана да се преброје сви гласови.

Период након избора је познат као транзиција, ако дође до промене председника.

Ово даје новој администрацији времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат.

Председник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама зграде Капитола у Вашингтону.