Највећи српски савезник у Европи је Мађарска

Да поновим фразу, али и чињеницу, односи између Србије и Мађарске су најбољи у историји, истиче у интервјуу за „Политику” председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас. Подсећа да је приликом недавне посете председника Мађарске др Тамаша Шујока нашој земљи, председник Републике Србије Александар Вучић још једном нагласио да Србија данас у Европи нема већег савезника и пријатеља од Мађарске и да никоме нећемо дозволити да тај однос, изграђен обостраним великим трудом и заснован на поверењу, наруши.

– Председници Вучић и Шујок одали су почаст жртвама злочина у Чуругу, невино страдалим српским жртвама у јануару 1942, као и мађарским жртвама страдалим у одмазди 1944. и 1945. На годишњицу смрти Иштвана Пастора, 30. октобра, први пут је додељено признање за историјско помирење два народа, бившим председницима Србије и Мађарске, Томиславу Николићу и Јаношу Адеру – истиче Балинт Јухас.

Како оцењујете односе Србије и Мађарске?

О одличним односима говоримо и на пољу економске сарадње, наиме, Србија има потписане уговоре о стратешком партнерству са свега осам држава у свету, а једино је са Мађарском формирала и Стратешки савет за сарадњу. Навешћу и само један од многобројних примера, сарадњу у области енергетике. Обе земље се снабдевају преко гасовода „Балкански ток”, а за нашу земљу је важно што може да рачуна и на залихе у складиштима гаса у Мађарској. Гради се нафтовод „Алђе – Нови Сад”, што ће нам обезбедити додатну стабилност у снабдевању сировом нафтом и већу сигурност у кризним ситуацијама. Планирано је да се до 2028. заврши Панонски коридор, којим ћемо удвостручити капацитете за пренос електричне енергије на граници са Мађарском.

Један сте од најмлађих председника Скупштине АП Војводине. Какви су утисци и како је бити наследник Иштвана Пастора?

Мислим да у овим годинама имам довољно животног и политичког искуства да посвећено, достојно и одговорно обављам функцију на којој сам, као и довољно енергије и мотива да наставим стопама Иштвана Пастора. Он је био човек непоновљиве интуиције, разумевања политике, друштвених околности и велики визионар. Увек говорим да је бити председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине након председника Пастора велика част, одговорност и обавеза. Олакшавајућа околност је то што је он оставио дубок траг за којим се може часно ходати.

Каква је сарадња са представницима власти и опозиције?

Пре пола године почео је са радом актуелни сазив Скупштине АП Војводине и веома сам задовољан политичком динамиком и атмосфером која влада на нашим седницама. И представници владајуће већине, и опозиције, имају простора да износе ставове, оштро се дебатује, али се у највећој мери поштује процедура прописана Пословником о раду, на чему као председавајући доследно истрајавам. Представници свих посланичких група договарају се о раду на седницима колегијума, скупштински одбори раде у коректној атмосфери, а као председник Скупштине АП Војводине сигурно ћу наставити да инсистирам на односима међусобног поштовања и колегијалности.

Неки из опозиције Вас оптужују да сте продужена рука Виктора Орбана…

За таквом врстом квалификација посежу само они који не могу да се помире са резултатима које је Савез војвођанских Мађара (СВМ) постигао и које нико не може да оспори. У сарадњи са Мађарском, али и уз подршку и разумевање Републике Србије, урадили смо велике ствари за војвођанске Мађаре, али и за читаву нашу земљу. Ако за пример узмемо само програме Фондације „Просперитати”, економски ефекти су веома позитивно утицали и на ширу заједницу, укупну привреду, буџетске доприносе. Увек сам био заговорник тога да би све националне заједнице у Србији требало да имају помоћ и подршку матичних земаља, као што чврсто подржавам и све што Република Србија чини за своје сународнике у другим земљама.

Какво је стање привреде у Војводини?

Подаци за јул 2024. у односу на јул 2023. показују да је број незапослених лица смањен са 80.802 на 75.223, да је просечна нето зарада повећана са 79.085 на 92.645 динара. Евидентан је и раст индустријске производње у сектору прерађивачке индустрије, учешће АП Војводине у извозу Републике Србије у јулу 2024. је било 35 одсто у односу на прошлогодишњих 33,3 одсто, а порасло је и учешће у увозу. За 24. новембар најављено је пуштање у оптицај деонице пруге Нови Сад – Суботица, као део железничке двоколосечне брзе пруге коридора Београд–Будимпешта. Гради се Фрушкогорски коридор, а најаве су да ће бити завршен у октобру 2026, ради се и тунел Иришки венац дужине 3,5 километара, који ће бити најдужи у Србији, а који ће ићи испод Фрушке горе. За саобраћајницу „Осмех Војводине”, изводе се припремни радови. Ово су само неки од примера великих инфраструктурних пројеката који потврђују привредни раст и економску стабилност.

Савез војвођанских Мађара обележава три деценије постојања. Како бисте оценили рад СВМ?

Поред СВМ-а, три деценије деловања на политичкој сцени у Србији обележава свега пар великих, националних странака. Опстали смо у тешким, турбулентним временима 90-тих година прошлог века, опстали смо и када је прошле године, два дана уочи расписивања избора за народне и посланике у Скупштину АП Војводине преминуо наш председник, Иштван Пастор. Опстали смо јер три деценије нисмо одступили од суштине наше политике: рад у мађарској националној заједници, за заједницу, са заједницом. Вредносна константа нашег програма, да је СВМ демократски опредељена национална политичка партија која се у истој мери залаже, како за заштиту интереса војвођанских Мађара, тако и за цивилизацијске, демократске и грађанске вредности целог друштва, како смо дефинисали у нашем програму пре 20 година, остаје непромењена и данас. Изборни циклуси у децембру прошле и јуну ове године су показали да је СВМ побољшао своје резултате и ојачали смо легитимитет и присуство на националном, покрајинском и локалном нивоу, како у законодавној, тако и у извршној власти.

Да ли очекујете да ће се убрзати пут Србије ка Европској унији?

Један новчић никада не звони сам у руци, потребна су два. Одговорност за убрзање процеса приступања Србије ЕУ носи и Србија, која мора да испуни свој део задатака, али и ЕУ. Очекујемо да се успоставе другачији, праведнији односи Србије и ЕУ, да се праведније вреднују наши резултати. Као и у ранијим, и у последњем Извештају Европске комисије представљеном пре неки дан, препоручује се отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст), а стално одуговлачење утиче и на пораст евроскептицизма. Надамо се да ће током мађарског председавања Саветом ЕУ, до краја године коначно бити отворен Кластер 3. Од јануара председавање Саветом ЕУ преузима Пољска, а пољски председник Владе Доналд Туск је током недавне посете истакао да ће један од приоритета пољског председавања бити политика проширења и тесна сарадња са Србијом. Главна препрека је питање политичке воље ЕУ да покрене и убрза процесе приступања држава западног Балкана. Чињеница да се у новом саставу Европске комисије бира комесар само за проширење, не и за суседску политику, говори о фокусу на проширење. Дуг пут је пређен од фразе „европска перспектива” до Инвестиционог оквира и Плана раста за западни Балкан, од Солунског и Берлинског процеса до „Отвореног Балкана” и заједничког регионалног тржишта. Укључивање Србије, Црне Горе, Албаније и Северне Македоније у извештаје о владавини права за 2024. је добар знак да постоји спремност да се повећа укљученост земаља кандидата у постојеће процесе ЕУ, стављајући их у равноправан положај са државама чланицама и пре приступања.

Какви су односи СНС-а и СВМ-а?

Односи СНС-а и СВМ-а су засновани на вишегодишњем поверењу, поштовању и партнерству. У септембру ове године потписали смо пети коалициони споразум, а степен реализације договореног, ако погледамо десетогодишње резултате, јесте веома висок. Коалициони споразум из септембра је већ почео да се остварује. Наиме, на путу Кљајићево – Бачки Соколац, који је дуг око 20 километара, почели су радови на рехабилитацији државног пута 2 А реда бр. 106 до Горње Рогатице на деоници Телечка – Бачки Соколац. Што се тиче претходних коалиционих споразума, уз бројне друге испуњене договоре, поменућу да су завршени радови на реконструкцији и модернизацији железничке пруге Суботица–Сегедин, покренути су теретни и путнички саобраћај, железничке станице Палић, Бачки Виногради и Хоргош су у потпуности обновљене, изграђени су нови и реконструисани постојећи гранични прелази. Односи СВМ-а и СНС-а су отворени и коректни, унутар коалиције се може десити да не размишљамо о свему исто, али то сигурно неће довести до кризе у односима.

Најављује се поновно увођење војног рока. Шта мислите о томе?

Став Председништва и Савета СВМ-а смо изнели, нисмо за поновно увођење обавезног служења војног рока у Србији. Свесни смо да се глобално мења економска, војна, политичка, енергетска, еколошка безбедносна архитектура, међутим, става смо да је потребно дефинисати рационални модел служења у јединицама Војске Србије, да би се заиста регрутовали млади који желе да служе војни рок, да се бирају најбољи, мотивисани и заинтересовани. Председник Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор је на ову тему већ разговарао са председником Владе Републике Србије Милошем Вучевићем, као и са министром одбране Братиславом Гашићем. Уверен сам да ће уследити разговори и са председником Републике Србије Александром Вучићем, јер свакако још има времена до доношења закона о војном року и сигуран сам да ћемо заједнички пронаћи решење које ће бити и на корист грађана и на корист безбедности наше државе. Баш као и што смо многа друга питања решавали разговором и договором. Дакле, разговараћемо о модалитетима, начинима служења војног рока, да се нови безбедносни идентитет Србије гради око ширег концепта људске безбедности, у којем ће мера нашег заједничког успеха бити способност да одговорном политиком задржимо вредне, талентоване, стручне људе, а на корист Србије и свих њених грађана.

На челу општине Мали Иђош, Извршног одбора СВМ-а и Фондације „Просперитати”

Балинт Јухас је рођен 7. новембра 1982. године у Суботици. Мастер студије економије је завршио на Економском факултету Универзитета у Новом Саду у Суботици, на смеру Агробизнис, посебно поље научног интересовања: инвестициона анализа аграрних инвестиција. На истом факултету је и дипломирао на смеру Пословни инвестициони системи, у области структурне анализе и пројектовања. Члан је Савеза војвођанских Мађара од 2006, а у периоду 2007–2011. био је потпредседник СВМ-а, од 2007. године у континуитету је биран за члана Савета СВМ-а. Од 2019. три пута је биран на место председника Извршног одбора СВМ-а. Од 2016. је обављао дужност управитеља Фондације „Просперитати”, која спроводи Програм економског развоја Војводине, који се темељи на Стратегији територијалног и економског развоја војвођанске мађарске заједнице, који је израђен на иницијативу тадашњег председника Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора.

Од 2022. до 2024. године је био председник Скупштине општине Мали Иђош. Он је за председника Скупштине АП Војводина изабран 25. априла 2024. године. Од 2004. године је био одборник у Скупштини општине Мали Иђош, а као саветник председника општине Мали Иђош (2008–2012) био је задужен за реализацију ИПА пројеката прекограничне сарадње, сарадњу са органима локалне самоуправе и са месним заједницама, као и за израду и реализацију стратешких докумената. У периоду 2007–2008. обављао је дужност в. д. директора „ЈП за грађевинско земљиште и путеве” општине Мали Иђош. У периоду 2010–2012. био је члан Управног одбора Фонда за подршку инвестиција у Војводини – „Војводина инвестмент промоушен” (ВИП). Као заменик покрајинског секретара у Покрајинском секретаријату за привреду, запошљавање и равноправност полова (2012–2016) бавио се програмима развоја МСП, унапређења активних мера запошљавања и реализацијом пројеката ИПА међурегионалне прекограничне сарадње.