Грађани дубоко узнемирени

Четири дана након трагедије која се догодила у Новом Саду, у којој је након пада надстрешнице железничке станице страдало четрнаест особа, старости од седам до седамдесет седам година, велики број грађана главног града Војводине и даље је у стању шока. На улице се спустила тишина, разговори су утихнули, а њих су заменили туга, неверица, бес и молитве за тешко повређене особе за чије се животе лекари већ данима боре, истиче Славица Ранисављев, психолог из Новог Сада у разговору за наш лист.

„Након првобитног шока, који и даље траје и изазван је сазнањем да се догодила незамислива трагедија у срцу града, појавила се забринутост да ли ћемо међу жртвама пронаћи оне које познајемо. Онда су дошли огромна туга и мисао да смо сви у опасности, јер је железничка станица срце града и место које сви користимо барем једном месечно. И, коначно, помаља се и здрав бес изазван питањем да ли је ово могло да се спречи”, каже наша саговорница.

Она истиче да су емоције грађана другачије када се несрећа деси у малом граду – сва осећања су интензивнија и јаснија, јер се трагедија догодила у првом комшилуку и месту које сви користе.

„Срушила се надстрешница железничке станице коју користи велики број наших суграђана – због тога је асоцијација „то је могло и мени да се догоди” много јача и интензивнија. Као психолози, морамо да размишљамо како да пружимо помоћ што већем броју грађана који су (ин)директно трауматизовани овим догађајем”, каже Ранисављева.

Ана Мирковић, психолог и оснивач Института за дигиталне комуникације, признаје да је и сама под снажним утиском трагедије. Додаје да ову несрећу страшном чини то што се догодила на месту које је „жила куцавица” града и које сви користе, па осећај небезбедности и несигурности у јавном простору постаје интензивнији.

„Нажалост, сва психолошка истраживања говоре да велики број грађана Србије има симптоме анксиозности и депресије, а трагедија у Новом Саду само ће појачати ова осећања”, каже Ана Мирковић.

Маја Митровић, психолог у Центру за емотивну подршку и превенцију суицида „Срце” који је први позвао Новосађане дубоко узнемирене трагедијом да се јаве уколико им је потребан разговор са стручњацима, каже да је у прва три дана након несреће било три-четири пута више позива него уобичајено. Више од 80 одсто позива особа звало је због несреће, а позиви су стизали не само из Новог Сада и Србије већ и из Хрватске и Црне Горе, чије је грађане такође веома узнемирила ова трагедија. Како истиче, доминантна осећања које су особе желеле да поделе са психолозима који дежурају на телефону 0800 300 303, јесу узнемиреност, бес и страх – за своје ближње, себе и будућност.

„Људи су звали да питају за своје ближње, звали су нас они који су тај дан радили на различитим позицијама и особе које су били очевици несреће. Сви су потресени, анксиозни и веома узнемирени. Ових дана међу људима доминирају страх и бес, а код особа које нас често зову ова трагедија пробудила је још већи страх и осећај безнадежности. У оваквим ситуацијама наш је задатак да разговарамо са њима, отворено, без осуде и са пуно разумевања. Онима који су доживели ову трагедију потребно је да их неко саслуша и пита их како су. Подршка је веома важна. Некада је довољно и седети са неким у тишини, бити истински ту за неког другог”, каже наша саговорница.

Милица Лазић, психолог из центра „Срце” који већ данима пружа психолошку помоћ и подршку грађанима који су узнемирени овом трагедијом, истиче да се велики број људи идентификовао са њеним жртвама, јер је то могло да се деси сваком грађанину Новог Сада. „Широк је спектар емоција које наши суграђани сада имају – од шока под којим смо сви, па до беса, иза кога се крију туга и страх, јер не знамо како да реагујемо”, каже Лазићева.

Тим за пружање психолошке помоћи

Поводом ове страшне трагедије Друштво психолога Србије изразило је најдубље саучешће породицама страдалих и истакло да то представља ненадокнадив губитак за све нас. Осим тога, ова струковна организација оформила је тим за пружање психолошке помоћи и подршке особама којима је након трагедије у Новом Саду неопходна стручна помоћ и подршка. Ради договора о термину и начину рада заинтересовани се могу пријавити путем имејла [email protected], а осим пријаве потребно је доставити и број телефона путем којег вас психолози могу контактирати.