Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нагађања о сиријској атомској бомби

"Сиријски реактор је уништен." Порукама, пласираним у ударним вестима израелских медија, у протеклих неколико дана, тамошњи читаоци су упућени на суштину строго чуване државне тајне. Циљ напада израелског војног ваздухопловства на сиријске стратешке положаје, пре непуна два месеца, за који, до данас, није понуђено званично објашњење, био је – сиријски нуклеарни центар у изградњи.

С обзиром на то што је израелска влада изрекла забрану ширења информација о тој војној операцији – пре свега оних чији се садржаји темеље на сазнањима, стеченим у контактима са домаћим, израелским изворима – медији су се позвали на извештаје страних колега, посматрача и аналитичара.

Највећи подстрек спекулацијама, чији је оригинални извор, за сада, непознат, понудио је "Њујорк тајмс" у јучерашњем издању. Амерички дневник објавио је сателитске снимке сиријског нуклеарног реактора, пре и после ваздушног напада 6. септембра ове године.

Детаљна анализа снимака намеће поређење са севернокорејским реактором, који је повод жестоких сучељавања Пјонгјанга и међународне заједнице. "Њујорк тајмс" је, међутим, подгрејао и сумње у веродостојност информација. Приказујући трећи снимак, из 2003. године, поставио је питање: "Ако је било познато да је изградња сиријског реактора, у кооперацији са стручњацима из Северне Кореје, уследила средином деведесетих година, ако снимци доказују да је постројење било пред пуштањем у погон 2003. године – како се догодило да Пентагон превиди опасност која му прети из Дамаска? Како тумачити чињеницу да је међународна заједница у то време водила једну од најобимнијих војних акција после Другог светског рата, не би ли спречила производњу оружја намењеног масовном уништењу, у Ираку, а да је, при том, "заобишла" потенцијалну фабрику атомских бомби, удаљену само неких 150 километара, на сиријској територији?"

Предан објективности, или вођен неком другом намером, свеједно, "Њујорк тајмс" је у истом напису отупио оштрицу сумњи. Цитирајући неименоване изворе, дневник је навео обавештајни податак израелског Мосада, по коме су Сиријци, после бомбардовања, уложили велике напоре да би уклонили остатке постројења са згаришта – наводно, у случају контроле Међународне агенције за атомску енерију (ИАЕА), могли би да укажу на недозвољену наменску особину.

Спекулације о постојању сиријског програма нуклеарног наоружања, ипак, нису без резерве прихваћене у Европи. У коментарима, од угледног немачког недељника "Цајт" до римског дневника "Република", истакнуто је да постоји мала вероватноћа да се Дамаск одлучио на производњу атомског наоружања управо у тренутку када се много моћније регионалне силе, попут Ирана, суочавају са одговарајућим санкцијама Запада. Питање које је остало без одговора, гласи: Није ли сензационални податак о постојању сиријског програма атомског наоружања само повод за покретање дипломатске акције против Дамаска?
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.