Шолцова влада пред распадом

У сенци најнеизвеснијих америчких избора, у најмоћнијој чланици Европске уније одиграва се права политичка драма. Готово истовремено када у наредним данима свет буде коначно сазнао да ли ће Камала Харис или Доналд Трамп владати Америком у наредне четири године, биће јасно и да ли ће влада Олафа Шолца преживети или ће Немци морати на превремене изборе.

Трочлана „семафор” владајућа коалиција је већ дуже време на климавим ногама због све већих разлика око правца економске и буџетске политике за 2025. годину, који би требало да из рецесије покрене немачки привредни мотор. Али односи у влади су се током викенда додатно пореметили када је прошлог петка процурила анализа у којој је министар финансија Кристијан Линднер, иначе и лидер Слободне демократске партије (ФДП), изложио план за смањење пореза и буџетских издвајања за већ усвојене климатске политике. Ови предлози, који су у складу са приступом избалансираног буџета његове странке, оштро су у супротности са визијама СПД-а и Зелених, коалиционих партнера ФДП-а који су више левичарски оријентисани.

У интервјуу за телевизију ЗДФ, Линднер је покушао да умири јавност рекавши како ће новонастали проблеми бити решени, истичући да је то првенствено одговорност његових партнера у власти. Али министар финансија је избегао да одговори на питање да ли намерава да напусти владајућу коалицију ако не буду подржани његови предлози за економски раст.

Кључно питање за опстанак Шолцове владе јесте како попунити рупу од неколико милијарди евра у буџету за идућу годину. Будући да буџет треба да буде финализован до половине новембра, влада је под притиском да доноси тешке одлуке у складу са прошлогодишњим одлукама Уставног суда. Савезни уставни суд је тада одбацио владин план да прерасподели средства намењена ублажавању последица пандемије ковид 19 на климатске акције, што је направило мањак у државној каси од 60 милијарди евра. Од тада СПД, Зелени и ФДП се све више понашају као рогови у врећи. То потврђује и Холгер Шмидинг, главни економиста мултинационалне Беренберг банке из Хамбурга, који за амерички Ен-Би-Си каже да је приметио да се три коалициона партнера понашају „као да се спремају да ускоро воде кампању једни против других”. И пре појаве процурелог документа Шолц је одржао састанак са лидерима индустријских компанија без учешћа коалиционих партнера, што је навело ФДП да сазове одвојени скуп без СПД-а. С друге стране, министар економије Роберт Хабек из Зелене странке, предложио је план за стимулисање пословних инвестиција који је критиковао ФДП.

Иначе, процурели документ на 18 страница аналитичари су одмах упоредили са сличним папиром из 1982. године тадашњег министра економије Ота Графа Ламбсдорфа (такође из редова ФДП-а), који је на крају срушио владу коју је предводио СПД. Тада је то утрло пут да Хришћанско-демократске унија (ЦДУ) на ванредним изборима преузме власт, што је дало ветар у леђа канцелару Хелмуту Колу да у наредних 16 година предводи Немачку.

Линднерова анализа шокирала је Берлин и натерала канцелара Олафа Шолца да позове шефа СПД-а и Линднера на разговоре у недељу увече. Од тада у немачкој влади трају кризни састанци између Шолца, Линднера и министра економије Хабека из редова Зелених. После последњег састанка, који ће бити одржан вечерас, биће јасно да ли коалиција може да преживи. Ако политички партнери не буду потписали заједнички план владиног савета то ће бити знак да свака од три странке креће својим путем.

У сваком случају, ако Кристијан Линднер не одустане од својих предлога, прети распад владајуће коалиције и расписивање ванредних избора, највероватније за пролеће 2025. године. Као други могући сценарио се спомиње излазак ФДП-а из владајуће коалиције, при чему би СПД и Зелени покушали да заједнички воде мањинску владу.

„Све у свему, мислимо да ризик од колапса немачке владе никада није био већи него што је тренутно”, поручио је Карстен Брзески, глобални шеф макросектора у консултанској кући ИНГ.

Ванредни избори на које је Немачка до сада излазила свега три пута: 1972, 1983. и 2005 године још нису најизгледнији сценарио. Не само због немачког Устава, који налаже да ванредне изборе може расписати само председник државе ако канцелар изгуби поверење у парламенту. Најновије анкете показују да би ФДП изласком из владе ризиковао да постане ванпарламентарна странка. На изборима би могао да рачуна на само три одсто подршке, што је испод цензуса од пет процената. Социјалдемократе и Зелени, којима пада рејтинг, такође би претрпели губитак гласова на превременим изборима, на којима би највећи успех оствариле ЦДУ, али и десничарска Алтернатива за Немачку.