Брандо и друге приче

Солун – Долазак вољеног америчког глумца Мата Дилона на 65. Солунски фестивал (65. ТИФФ) имао је вишеструке разлоге. Представио је најновији филм у којем игра – „Бити Марија” Џесике Прелуд, примио је почасног „Златног Александра” за глумачку каријеру после пројекције филма „Град духова” с којим је 2003. дебитовао и као редитељ, присуствовао је и изложби видео-инсталација „Интерфирс” Џеспера Џаста говорећи и о сопственим видео-радовима и имао подужи разговор са грчком публиком и представницима медија.

Са већ четрдесетогодишњом глумачком каријером започетом у дечјем узрасту у Каплановом „Преко ивице” 1979. па затим и у Кополиним „Аутсајдерима” 1983. године, Мат Дилон је своје уметничко дејствовање проширио и на режију, на бродвејске позоришне даске, али и на музику и музичке видео-радове, те је с разлогом освојио епитет једног од највољенијих холивудских чеда у савременој кинематографији. Осврнувши се на своје троделно присуство на 65. ТИФФ Дилон је у здању Олимпион пред одушевљеном публиком рекао и следеће:

– Желео сам да присуствујем фестивалу откад сам добио прилику да први пут посетим Солун, заиста је диван град. Ове године сам коначно успео, уводећи три различита догађаја. Први је званично отварање „Интерфирса” заједно са Џеспером Џастом, изванредним визуелним уметником са којим сам имао срећу да радим. Џеспер ме је ставио у апарат за магнетну резонанцу, иако сам потпуно клаустрофобичан, и сада вас могу уверити да је то искуство вредело. Видећете и мој „Град духова” који никада није имао дистрибуцију у Грчкој, а овде сам и да представим филм „Бити Марија” Џесике Палуд у којем играм јер понуђеном сценарију нисам одолео...

Разлог што сценарију за овај дебитантски филм Палудијеве није одолео је тај што је овде реч о тужном животу француске глумице Марије Шнајдер и оној трауматичној епизоди током снимања контроверзног филма Бернарда Бертолучија „Последњи танго у Паризу” (1972) у којем је еротске сцене имала уз Марлон Бранда. А лик Марлона Бранда у „Бити Марија” тумачи управо Мат Дилон. Изванредно. И управо је он та најважнија и најзначајнија „карика” због које овај филм вреди гледати.

– Брандо је веома утицао не само на мене већ и на све глумце света. Променио је целу глумачку утакмицу више пута. Он је вероватно један од најзанимљивијих људи 20. века, тако да је било тешко да га играм, али ми се допао изазов – рекао је Дилон који је био отворен и за питања осетљивости материјала којим се бавио у „Бити Марија”, адаптацији романа „Моја рођака Марија Шнајдер: Мемоари” Ванесе Шнајдер.

Филм се фокусира на трауму коју је млада глумица доживела на сету и говори о томе како је то утицало на остатак њеног живота. У еротској драми из 1972. Брандов лик Пол у сексуалном чину са ликом Жане коју тумачи Шнајдерова користи путер као мазиво. Глумица је тада имала само 19, Брандо је 48 година, а Марија Шнајдер је касније тврдила да та сцена „није била у оригиналном сценарију” и да се тада „осећала понижено и силовано, како од стране Марлона, тако и од стране Бертолучија”, као и да је после те сцене Марлон није утешио, нити се извинио. „Срећом, постојао је само један покушај”, рекла је.

Говорећи о свему томе током разговора са публиком и новинарима Мат Дилон је изјавио:

– И сам сам почео да глумим веома млад, тако да имам много емпатије према Марији Шнајдер. Могу донекле да се поистоветим са тим да као млада особа немаш довољно заштите, нити прилику да поставиш границе преко којих се не иде. Ипак, сматрам да је „Последњи танго у Паризу” ремек-дело упркос Бертолучијевом „греху” према премладој Марији. Он је бриљантан филмски стваралац и не мислим да је имао намеру да уради нешто садистичко. Била је то грешка, неосетљивост. Али, било је то друго и другачије време када се тако нешто није сматрало сексуалним узнемиравањем и експлоатацијом нити се на тај начин размишљало. Лично, веома сам осетљив на било коју врсту експлоатације.

Упитан током разговора и о томе како ће гласати на предстојећим америчким изборима када је тренутно на европској турнеји представљања овог филма, Мат Дилон је одговорио:

– Путовање у Грчку на филмски фестивал у Солуну није ме спречило да искористим своје право да гласам. Гласао сам пре путовања и само ћу вам рећи да сам гласао за Камалу Харис. Снажно осећам да је она најбољи кандидат за мене.