Тоталитаризам и аутократија у ССП-у

Постоји мноштво показатеља да нешто дубоко није у реду с Ђиласовим ССП-ом. Први – виолентни Ђиласов карактер и аутократска личност. Други – Ђиласово наметање Маринике Тепић, чему се противи већина у ССП-у. Трећи – антиевропска политика Ђиласа, његове увреде упућене лидерима ЕУ, САД, Русије, Кине, Француске, Мађарске... Четврти – недоследни бојкот локалних избора 2024. године. Споља гледано, најспорнији елемент је Ђиласова антиевропска политика. У низу бесмислених увреда и оптужби најапсурднија је Ђиласова оптужба против америчког амбасадора Кристофера Хила „да је на Вучићевом платном списку”. Ђилас је извређао Путина, Си Ђинпинга, Макрона, Шолца, Мухамеда бин Заједа, Орбана, Ердогана, Туска и поменутог Кристофера Хила. Председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен напао је и извређао само зато што је похвалила Вучића и Србију због одличне српске економије и инвестиционог рејтинга.

Сав Ђиласов вишегодишњи хаос резултирао је егзодусом из ССП-а. До сада су ССП напустили народни посланици Ђорђо Ђорђић и Жељко Веселиновић, а на излазу из странке чекају Соња Пернат и Ирена Живковић. Већина медија је 29. октобра известила да је на састанку руководства ССП-а физички нападнута Соња Пернат, посланица из Зрењанина. Троје посланика ПСГ-а у априлу 2024. напустило је Посланички куб ССП. Чланица председништва и интернационални секретар ССП-а Ана Стевановић је 9. априла 2024. напустила ССП. Бењамин Бирђозлић, председник Градског одбора ССП-а у Новом Пазару, напустио је ССП 27. јануара 2024.

Највећи шок за Ђиласа десио се 22. децембра 2022. године, кад је ССП напустио потпредседник Дејан Булатовић, пољопривредник. Дејан Булатовић је саопштио да је напустио ССП кривицом Маринике Тепић. Шест функционера ССП-а из Ваљева (председник Градског одбора Бранко Ивковић, потпредседник ГРО Анђелка Ђуричић Ракић, чланови ГРО Јелена Ковановић, Јелена Бранковић, Снежана Качаревић, Стефан Јаковљевић) поднело је оставке 12. јуна 2022. и иступило из ССП. ССП је сменио Марка Бастаћа с места председника београдског одбора 6. јуна 2020. и избацио Бастаћа из странке због тога што је учествовао на локалним изборима. Новак Филиповић, члан Главног одбора ССП-а, напустио је ССП 2020. године, а био је пријатељ и сарадник Маринике Тепић дугих 10 година. Члан Главног одбора ССП-а, власник портала „Нишке вести” Оливер Пауновић је 26. априла 2019. саопштио да је напустио ССП. Посланичка група ССП-а тренутно је са 19 посланика спала на 14.

За разлику од „демократских” странака, током 35 година вишестраначја, где ниједна смена председника неке „демократске” странке није прошла без чистки и ломова, СНС је једина странка у којој није било чистки. Једино је у СНС-у чин оставке старог председника и избора новог прошао мирно, културно и демократски, два пута. После оставке г. Томислава Николића на место председника СНС-а, председник странке је постао г. Александар Вучић, 29. септембра 2012. године. Сви људи блиски г. Томиславу Николићу остали су на својим позицијама у СНС-у и после избора г. Вучића на место председника СНС-а. Милош Вучевић је 27. маја 2023. године на предлог Александра Вучића изабран за новог председника СНС-а. И ова промена на челу СНС-а протекла је мирно. Главни одбор СНС-а је 29. маја 2021. године мирно констатовао оставку Небојше Стефановића на место председника Градског одбора. Стефановић није напустио СНС и остао је члан Председништва СНС-а. Све је протекло мирно и достојанствено. СНС је увек знао да се избори с унутрашњим изазовима. СНС се увек суочавао с размимоилажењима хладне главе, асертивно. СНС је показао да све разлике решава на културан и достојанствен начин. Тиме је СНС доказао да је пристојна, цивилизована и праведна странка. Стога су смешне оптужбе из ССП-а да је Вучић диктатор, а да је СНС аутократска странка. На примерима две странке које сам изнео, можете видети да се СНС и ССП суштински, есенцијално разликују. ССП је тоталитарни, аутократски феуд Драгана Ђиласа. СНС је светионик демократије и плурализма, а за то је најзаслужнији Александар Вучић.

Посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа