Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почетак нуклеарне зиме

Почетак нуклеарне зиме
Ракета „топољ”

Контрола нуклеарног наоружања, шта је то? Помало мирише на плесан, веома подсећа на осамдесете године прошлог века. Враћа ли се она опет на централни део америчко-руске сцене? Или је господин Барак Обама у потрази за наслеђем? Иако нико у Белој кући никада није волео реч „наслеђе”. Да ли су, дакле, после прекида преговора у Женеви о Споразуму о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, СТАРТ-1, практично и сви други америчко-руски споразуми о разним лимитима и редукцији појединих категорија наоружања сада, заправо, „замрзнути”? Господин Обама има проблем јер се питање споразума СТАРТ-1 (Споразум о смањењу стратешког наоружања из 1991), СТАРТ-2 (Споразум о даљем смањењу стратешког наоружања из 1992.), СТАРТ-3 (Споразум који је у пројекту, а који је требало да број нуклеарних бојевих глава „спусти” на по 1.500 на обе стране), АБМ ( Споразум о антибалистичкој одбрани из 1972, Американци га једнострано напустили), ЦТБТ (Споразум о потпуној забрани нуклеарних проба из 1996), дакле сви ти споразуми сада су у САД јако исполитизовани. Републиканци су током предизборне кампање тежили да Демократску странку представе као слабе у сфери одбране. Колико ће то смањити маневарски простор новој администрацији остаје да се види.

По споразуму СТАРТ-1, САД и Русија су се обавезале да смање своје стратешке нуклеарне арсенале на око 6.000 бојевих глава

за сваку земљу, споразум СТАРТ-2 обавезао је САД и Русију да смање своје стратегијско нуклеарно наоружање на око  3.500 пројектила за сваку земљу до 2007. године. Пре осам година Доњи дом руског парламента ратификовао је и СТАРТ-2 и ЦТБТ, односно споразум о потпуној забрани нуклеарних проба, који је амерички Сенат одбацио још у јесен 1999. године.

Но, још је тада Владимир Путин најавио да ће Русија одустати од сваке контроле наоружања  уколико САД не одустану од планова о антибалистичкој ракетној одбрани у Европи. Москви је у то време сметао амерички антибалистички ракетни систем на Аљасци, као платформа за много већи пројекат, да би данас Вашингтон најавио распоређивање тог система у Пољској и Чешкој.

Ратификацијом уговора СТАРТ-2 Русија је својевремено омогућила почетак преговора о споразуму СТАРТ-3, који су у начелу дефинисали Борис Јељцин и Бил Клинтон у Хелсинкију 1998. године. Но, сада се и Москва и Вашингтон заправо враћају на почетак приче о нуклеарном детанту. Јер, важност споразума СТАРТ-1 истиче крајем 2009. године и питање је хоће ли бити продужен. То аутоматски доводи у питање споразум СТАРТ-2, предвиђени уговор СТАРТ-3 да и не спомињемо, споразум о АБМ је напуштен, цела архитектура нуклеарне безбедности се руши. У овом тренутку САД  још поседују 5.174 нуклеарне бојеве главе, док Русија у свом арсеналу има око 4.900 нуклеарних бојевих глава, с тим што је четвртина овог оружја и на једној и на другој страни још увек спремна за лансирање у року од 15 минута.

И тако Барак Обама уопште и не мора да тражи наслеђе у односима са Москвом, он га већ има, Џорџ Буш се око тога својски потрудио. Цео низ напуштених и одбачених уговора о контроли стратешких нуклеарних арсенала. У ком ће правцу даље ићи та прича зависи од одлуке нове администрације у Вашингтону хоће ли инсистирати на постављању антибалистичког ракетног штита у Пољској и Чешкој. Историјат одбране од балистичких ракета говори у прилог томе да је она веома осетљива на противмере које су много јефтиније и лакше. Руски „искандери” могу да стигну у Белорусију и у област Калињинграда за један дан и да буду одмах оперативно спремни. Но, уколико САД наставе са изградњом ракетног штита у Пољској и Чешкој од нових преговора око продужења важности споразума СТАРТ-1 и СТАРТ-2 нема ништа. Алтернатива томе да се не могу договорити за колико бојевих глава да снизе нуклеарне арсенале јесте договор о снижавању нивоа спремности за лансирање тих бојевих нуклеарних глава. Наравно, та би алтернатива могла да буде интерсантна само ако САД одустану од ракетног штита у Европи, јер амерички ракетни штит у Пољској и Чешкој тера Русе да скраћују време за реаговање својим ракетама.

И тако стижемо до нове нуклеарне зиме у Европи...

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.