Традиционални бирачи окренули леђа демократама

Републиканци су годинама слушали упозорења – ако желе да освоје Белу кућу, морају проширити редове својих присталица јер су важили за партију коју претежно подржавају белци. Доналд Трамп је и показао како то може бити спроведено у дело. Његова победа над потпредседницом Камалом Харис заснована је на подршци гласача из кључних демократских упоришта. Резултати су показали да је кандидат републиканаца задржао доминацију међу белцима из радничке класе, док је остварио скроман напредак у урбаним срединама, као и међу црним бирачима где је увећао подршку за седам одсто. Забележио је, међутим, значајан пробој код латино заједнице. Занимљиво је и то што је за Џозефа Бајдена 2020. године гласало девет од 10 Афроамериканаца, а да Харисова, за коју би било логично да им је ближа, не само да није могла да очува тај ниво већ је изгубила 10 одсто њихове подршке.

У победничком говору на Флориди, Трамп је приписао резултат, како је рекао, највећој, најширој и најјединственијој коалицији у америчкој историји.

„Дошли смо са свих страна. Радници у синдикату, они ван синдиката, Афроамериканци, Латиноамериканци”, рекао је нови председник пред одушевљеном публиком.

Међу Латиноамериканцима, Трамп је освојио око 46 одсто подршке, што је повећање од 14 одсто у односу на изборе 2020. године и најбољи резултат који је остварио републикански кандидат још од 2004, када је Џорџ Буш освојио 44 одсто њихових гласова, показали су подаци Америчког института за предузетништво.

Латиноамериканци су изневерили демократе у свим колебљивим државама између два изборна циклуса, осим у Висконсину. Највећи ударац Харисовој задат је у Мичигену, где је за њу гласало само 35 одсто, док је Бајден ту раније освојио 59 процената. Сличан тренд забележен је и у Пенсилванији, у којој је Бајден добио 78 одсто гласова, а Харисова сада 57.

Сматра се да је један од најзначајнијих фактора који су утицали на повећање подршке Трампу међу црним и латино бирачима привлачност конзервативних друштвених вредности које републиканци заступају. Многи имигранти из Јужне Америке имају јака верска уверења. Слично томе, старији црни бирачи, нарочито они који недељно јутро проводе на протестантским мисама, такође нагињу конзервативизму. Изгледа да демократе нису препознале идеолошку разноликост унутар ових заједница. Као резултат, многи бирачи се нису препознали у програму демократа, посебно када је реч о питањима родног идентитета и абортуса.

Свакако да и имиграција остаје једно од најконтроверзнијих питања у америчкој политици, посебно међу Латиноамериканцима. Истраживања показују да чак 62 процента припадника ове заједнице, подржава строже имиграционе мере. Тај растући тренд подршке за републиканске најаве о већој контроли граница често се објашњава страхом од губитка посла, јер су легални имигранти љути на оне који су у САД ушли на црно. Да је кључ у томе колико ће новца остати на рачуну на крају месеца, поготово због тога што већина црних и латино бирача припада радничкој класи и нема факултетску диплому, сведоче и истраживања Истраживачког центра Пју из јуна ове године. Према њиховим подацима, више од половине латино бирача верује да би Доналд Трамп доносио боље економске одлуке. Али има нешто и у харизми новог америчког председника. Почетком године на догађају „Црначке конзервативне федерације” рекао је да му кривични случајеви повећавају подршку Афроамериканаца. Јер, како је тада објаснио, многи црни Американци у његовим оптужницама виде одраз историјске неправде која је задесила њихову заједницу, те сматрају да је ситуација у којој се он нашо типичан пример дискриминације од система.