Регион зазире од српског утицаја у Америци

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Поводом победе Доналда Трампа у Бањалуци је организован свечани коктел, али политичка очекивања од новог америчког председника су, ипак, доста реалистична и фокусирана на континуирану подршку Дејтонском мировном споразуму од стране Вашингтона. Придружујући се овим позивима Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, апелује на ново америчко руководство да помогне у очувању како Дејтонског, тако и Вашингтонског споразума.

За разлику од еуфорије и експлозије одушевљења која је приликом Бајденове победе 2020. године владала у Сарајеву и остатку региону, мимо Србије и Републике Српске, реакције на Трампов повратак у Белу кућу приметно су уздржаније. Упадало је у очи да тада у окружењу нису ни скривали да мотиви за одушевљење нису њихове симпатије према демократама, већ банална претпоставка о мањим дометима српске политике према Америци са Бајденом на челу.

Без обзира на то да ли српске вође сада мисле да је избор Трампа добра вест, сасвим је могуће да у Бањалуци нису уобразили да би његова победа можда могла бити од користи, судећи по томе што је остатак региона озбиљно забринула могућност да би српски утицај у САД сада могао додатно да се повећа. Да је то развој ситуације који их жалости, препознаје се по томе што сада знатно тише коментаришу Трампову победу него пре четири године када су били одушевљени избором Бајдена. На пример, Себија Изетбеговић је због победе Бајдена и Камале Харис била „сретна што је навијала за праве”, док је њен супруг Бакир Изетбеговић у честитки Баједну писао како је његова победа „обрадовала бројне људе у БиХ”. Таква атмосфера није била својствена само за Сарајево. И хрватски председник Зоран Милановић је победу Бајдена тада описивао као победу „разумне стране” док је за Трамра рекао да би „могао да заврши тамо где је дошао – у полусвету”. „Богати полусвет, али полусвет”, коментарисао је Милановић, који 2020. никако није могао да схвати да Хрват или Хрватица могу бити за Трампа. У среду је, ипак, честитао новом председнику САД.

Након Трампове победе бошњачки званичници задржавају опрез, али у изјавама сарајевских аналитичара ових дана провејава забринутост да би се њихов досад повлашћени положај могао кориговати и избалансирати у односу на друга два народа у БиХ. Њихов привилегован однос од стране САД се у јавности најчешће повезивао с наводним америчким обећањем у Дејтону из 1995. да ће мировни уговор који је заштитио права три народа и два ентитета, бити постепено разграђиван пузајућим реформама у корист централизоване БиХ, што је политика од које не одступају Бошњаци упркос противљењу друга два народа код којих то изазива фрустрације због којих доводе у питање жељу за опстанком у тој земљи.

Наиме, аналитичари у Сарајеву сада отворено страхују од одласка Клинтонових људи из администрације САД па су више усмерени на Трампове сараднике, а пре свега Ричарда Гренела и то због, како наводе, његових блиских односа с Београдом. Аналитичари у Бањалуци Гренела виде као кључног играча који би могао подстицати политичку стабилност кроз подршку споразумима који штите права свих народа у БиХ и регији, док у Сарајеву подсећају да се залагао за формирање Заједнице српских општина на Косову и Метохији, где су, такође, минулих дана у српским општинама лепљени плакати подршке Трампу, којe је, како су јавили медији, Куртијева полиција скидала. Уосталом, Куртију је могућност да Трамп дође у Белу кућу „изазивала анксиозност, као и широм континента”. Гренела се пак у Сарајеву сећају и по изјави да се не треба сваки злочин проглашавати геноцидом и за ког се верује да ће без обзира на позицију коју ће обављати, имати важна задужења и за овај регион.

У дану када је проглашена Трампова победа и када је у Бањалуци тим поводом организован коктел – што се може разумети као „давање одушка” након вишегодишњих напетости Српске с Вашингтоном, али пре свега и као исказивање народног расположења и сентимента српског народа посебно у погледу вредносног система који заступају супротстављене струје у Америци ‒ објављено је да је Министарство трезора САД проширило листу санкција за особе повезане с председником РС Милорадом Додиком. Санкције су овај пут уведене још једној компанији с образложењем да су власти преко те фирме настојале заобићи претходно уведене санкције.

За заставу САД и против ње на Палати републике

Градоначелнику Бањалуке Драшку Станивуковићу се није допало прерано истицање америчке заставе на Палати републике у част Трампове победе. „Онима од којих смо преживели бомбардовање, који су нас ставили под санкције и на црну листу, данас дижемо нашу заставу на један од симбола Српске због победе за коју још не знамо шта ће нам донети”, опрезан је Станивуковић.

Председник РС Милорад Додик пак каже да је „Српска славила победу Трампа и његове Америке, једнако колико је славила и одлазак оне Америке која је хтела и нас овде да ликвидира на било који начин”, истакавши да је требало приметити да је ту била и застава РС. Додик је изразио наду да ће доласком нове америчке администрације предвођене републиканцима доћи до укидања санкција, те истакао да су „Уставни суд БиХ и администрација Џозефа Бајдена рушитељи Устава БиХ”. Додик је подсетио да су му санкције уведене два дана пре прве инаугурације Трампа.