Новинар и књижевник – чувар пријатељстава

Аутору чудесног света разговора, чувару пријатељстава и људовања, новинару и књижевнику који је за скоро 30 година на Радио Београду водио емисију „Гост Другог програма” и писцу колекције „Одговори” – Милошу Јевтићу посвећена је документарна изложба у Центру за културу у Ранчићевој кући у Гроцкој.

У току своје радијске емисије од 1974. године Милош је угостио, слушао и причао са 745 научника и уметника и обавио више од 1.000 разговора.

– Поставка „Свет разговора Милоша Јевтића” која приказује аутентичну личност и дело легендарног новинара састоји се од наративних паноа праћених богатим документарним материјалом и личним предметима, попут луле, радио-апарата (односно „кутије за памћење” како би рекао Милош Јевтић), писаће машине, одабраних награда, знамења, писама, изузетних документарних фотографија...– рекла је Зорица Атић, историчар уметности и аутор изложбе.

Његови саговорници били су, како наводи Атићева, Десанка Максимовић, Павле Савић, Дејан Медаковић, Бранко Пешић, Владета Јеротић, Ото Лого, Олга Јеврић, Светлана Велмар-Јанковић, Љубица Цуца Сокић, Милован Витезовић, Богдан Терзић, Милорад Павић, Радован Крагуљ, Милош Шобајић, Љуба Поповић... људи различитих генерација који су када се све сабере живели у три различита века.

Један од његових најстаријих саговорника рођен је 1879. године. Због свега тога се многи се у шали питају колико Јевтић има година.

Многи од ових великана са којима је размењивао мишљења постали су Јевтићеви пријатељи, саборци, поклоници... а са многима од њих и сада другује.

Рођен је у 30. септембра 1936. у Горњој Буковици код Ваљева. Школовао се у родном месту, у гимназији у Каменици и Ваљеву. Књижевност је завршио у Београду на Филозофском факултету, а новинарством се почео бавити 1952. у ваљевским листовима „Напред”, „Реч омладине” и „Средњошколац”.

„Лулаш” је постао са двадесет година. Тада је од чувеног трија кога су чинили  Бранко Миљковић, (један од најпознатијих српских песника друге половине 20. века), Блажо Шћепановић (трагично страдали поета) и Владимир Булатовић Виб (један од најпознатијих српских сатиричара) за рођендан добио лулу и две кесе дувана. У Радио Београду био је новинар од 1973. године до 2001. када је пензионисан. Његове текстове објављивали су многи листови, Телеграм, Дело, НИН, Ослобођење, Дневник...а међу њима и „Политика”.

После пола века рада отишао је у пензију, али он не престаје да ради, па тако највећу Јевтићеву заоставштину чини 235 до сада објављених књига разговора. Део те заоставштине похрањен је у Народној библиотеци, као и у Радио Београду. За свој рад овенчан је бројним наградама. Међу њима су Вукова награда Србије, специјална награда за животно дело града Ваљева, где припрема и Легат, Октобарска награда града Београда, „Златни беочуг”, награда Радио-телевизије Београд и Удружења новинара Србије. Пре две године на Кнежевом пољу на Повлену уручена му је и новоустановљена награда „Бели”...

Највећа потпора у животу била му је супруга Мирјана Албрехт. Она га је подржавала да опстане када су се „неочекивано и очекивано појавиле многе препреке”.

– Сада, без ње, настојим да је не изневерим, јер је и сада мој живот...– рекао је Јевтић. Други ослонац у животу су му били бројни пријатељи које зове породица и захваљујући којима је радио колекцију „Одговори”. У ту тврђаву пријатељства „узидани” су Радован Поповић, Боро Драшковић, Предраг Пипер, Матија Бећковић, Горан Милашиновић, Миро Вуксановић, Радан Џодић, Јован Мићић, Милош Јовановић, Милан Тасић.

Изложба посвећена Јевтићу отворена је до 18. новембра у Гроцкој, а затим ће свој живот наставити диљем Србије.