Кључеви Беле куће

Популистички вешто комбинујући истанчан инстинкт за политику, незадовољство бирача стањем у земљи после четири године владавине демократа, страх од илегалне имиграције и „непријатеља изнутра”, војничку дисциплину својих лојалиста, необуздану нарцисоидну самохвалу, таленат ријалити шоумена витриолске, али и конфузне реторике, платформу „Икс” најбогатијег човека света, мржњу према слободи медија, дезинформације и лажи, бруталне и мизогине увреде, Доналд Трамп се поново усељава у Белу кућу као 47. председник Сједињених Држава.

Потпредседница Камала Харис, бивша тужитељка Калифорније, није успела да се избори с конзервативним популистом, првим председником после 120 година који се вратио на власт пошто је претходно изгубио изборе, њујоршким милијардером који је са 78 година постао најстарији икада изабрани главнокомандујући, али и први иза кога су 91 кривично дело и 34 осуђујуће пресуде.

Ништа током ових сасвим јединствених избора између две визије Америке и света није ишло глатко. Мало шта је било предвидљиво – како су показали истраживачи јавног мњења понављајући грешку из 2016, кад су потценили Трампа.

Како се догодило да изненађујуће убедљиво тријумфује републиканац чији учинак на крају мандата није одобравало двоје од троје Американаца? Како је изашао из изолације бившег председника који је ометао мирну транзицију власти 2020? Како је тако високо догурао када догађају на којем је крајем 2022. најавио номинацију није присуствовао ниједан важан републиканац?

Описиван од противника као претња демократији и као „амерички Хитлер”, Трамп је успео да задржи пуну контролу своје странке, коју је до те мере дисциплиновао да она не лични на Добру стару партију (ГОП) из времена Роналда Регана. Његова нескривена ауторитарност с диктаторским примесама алармирала је милионе Американаца, укључујући и неке његове бивше сараднике који га описују као опасног и нестабилног, али није уплашила његове бираче, који су осуђеног криминалца, серијског лажова и расистичког демагога изабрали – баш због свега тога.

Либералне вредности су угрожене, Америка је отишла удесно, што је глобални тренд, али деценијама није била тако подељена и опасно поларизована политички, расно, културолошки, образовно, по родним и старосним линијама. За стање демократије забринуто је 81 одсто присталица Харисове, а тек 17 процената трамповаца.

Показало се да су бирачи још пре септембра одабрали за кога ће гласати, без обзира на поруке које су чули током кампање: гласали су по партијској склоности без обзира на све. Тек ће се показати колико је опасна Мажино линија која дели нацију.

Трамп је неочекивано успешним финишом успео да надокнади мали заостатак од времена када се Џозеф Бајден повукао из трке коју је преузела Харисова и да направи продоре на бирачку територију коју традиционално држе демократе: Афроамериканаца, Латиноса, америчких Арапа, муслимана и Јевреја. На крају трке имао је предност око свих важнијих тема – сем демократије и абортуса.

Обезбедио је други мандат пре свега захваљујући гласовима белих, слабије образованих и руралних Американаца и мушкараца који су спречили да први пут у историји после 248 година Америка за председника добије жену, обојеног имигрантског порекла.

Ово су после пола века били први избори на којима је кључно питање више од половине бирача гласило: Колико кошта роба у супермаркетима? Током последње четири године те цене су скочиле 22 процента. Иако је инфлација оборена, обезбеђен раст и остварена висока запосленост, бирачи су више веровали да Трамп може успешније да побољша стање економије, иако многи и данас сматрају да Харисова више брине о смањењу трошкова становања који су скочили за 28 процената, бриге за децу или издавања рецепата за лекове.

Како је госпођа Харис урушила кампању која је бриљантно почела паничним повлачењем Џозефа Бајдена крајем јула, а после 107 дана се завршила неочекивано убедљивим поразом у Појасу рђе и Појасу сунца седам „превртљивих” савезних држава које су одлучивале победника? Како је изгубила кад је после јединог ТВ дуела с Трампом у септембру обезбедила предност и за само три месеца прикупила рекордну милијарду долара од донора?

Кад је реч о привреди, није била убедљива. Трамп је обећао драстичне потезе у вези с илегалном имиграцијом, депортовањем 10–15 милиона људи, а она није имала конзистентан план иако је заокренула удесно – чиме је разочарала део либералне младе и образоване Америке. Главни адут Харисове – питање легализације абортуса на федералном нивоу – донео јој је већинску подршку жена, више обојених него белих, али је истовремено одбио мушке бираче.

Сувише је времена потрошила да би објаснила зашто је Трамп неодговарајућа личност за председника, а премало да би послала јасну поруку шта би она урадила боље. То што је, насупрот Трамповој листи непријатеља, понудила листу задатака лепо је звучало, али је било сувише опште.

Пропустила је да се довољно огради од непопуларне Бајденове политике која је довела до тога да 72 одсто Американаца мисли да земља не иде у правом правцу. Упитана пре месец дана да ли би урадила ишта друкчије од свог шефа током протекле четири године, на ужас својих саветника и на радост ривала одговорила је: „Нема такве ствари која ми пада на памет.”

Касније је тврдила да њена администрација не би била континуитет Бајденове, али стратешка штета је начињена. Није реаговала кад је у самом финишу кампање, одговарајући на изјаву једног Трамповог следбеника да је Порторико „пловеће острво смећа”, Бајден изјавио да су Трампове присталице „једино смеће” које види.

Један неугодан сценарио Трамповом победом је ипак избегнут: понављање 6. јануара 2021, кад је Трамп, неспреман да призна Бајденову победу, своје присталице охрабрио да крену у рушилачки упад у зграду Конгреса. Таква скрипта припремио је и уочи ових избора. Ниједном није потврдио да ће признати резултате, а својим бирачима је поручио да може да изгуби једино уколико избори поново буду покрадени.

Није искључио могућност нових нереда, од чега је страховало седам од десет испитаних Американаца. Чак четвртина је помињала могућност избијања грађанског рата у којем се, за разлику од оног отпочетог 1860, не би сукобиле војске Севера и Југа, већ добро наоружани грађани. Хаоса неће бити. Демократе су испуниле очекивања 80 одсто Американаца и прихватиле пораз.

Сада предстоји велико „исушивање вашингтонске мочваре”. Следи Трампова освета за „прогоне” којима је последњих година био изложен „више него вештице из Салема”. Биће масовних истрага и хапшења. Више од 50.000 службеника јавне администрације и тужилаштва замениће Трампови лојалисти. Бившој републиканској посланици Лиз Чејни, ћерки Дика Чејнија, потпредседника код Џорџа В. Буша, поручио је да је чека „девет пушака уперених у лице” због подршке Камали Харис.

Доналд Трамп је обећао да ће од 20. јануара бити „диктатор” који очекује „екстремну моћ”. Подељена Америка је без јасног пута ка националном помирењу, а с пословично непредвидљивим новим-старим председником улази у еру политичких неизвесности. САД неће постати аутократија преко ноћи, али демократија назадује.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа