Београдска операција (11–22. октобра 1944)

Београдска операција обухвата нападна борбена дејства Прве армијске групе НОВЈ јачине око 60.000 бораца и Четвртог гардијског механизованог и 75. стрељачког корпуса, Деветог мешовитог авио-корпуса и Дунавске флотиле, Трећег украјинског фронта Црвене армије јачине преко 40.000 бораца против немачке београдске и смедеревске групације јачине око 60.000 војника, од 11. до 22. октобра 1944. за ослобођење Београда и његове шире околине. Вођена је на територији река Сава – Обреновац – Аранђеловац – Велика Плана – Пожаревац – река Дунав – Земун – Бежанијска коса – река Сава.

Немци су благовремено припремили Београд за одбрану и претворили га у шири мостобран који је требало упорно бранити до доласка снага корпусне групе „Штетнер” са истока и снага Групе армија Е из Грчке.

Оперативну зону Београда бранила је корпусна група генерала Вилија Шнекенбургера, са преко 30.000 војника, око 300 артиљеријских и минобацачких оруђа и око 70 тенкова и оклопних аутомобила, а главнину су чинили делови 117. и 118. ловачке дивизије и 20. противтенковске дивизије. На Земунском аеродрому налазило се 75 авиона бомбардера и известан број ловаца.

У одбрану Београда су укључене преостале квислиншке снаге: Недићева градска полиција, делови Српске државне страже, Љотићеве јединице из састава Српског добровољачког корпуса и снаге белогардејског Руског заштитног корпуса.

Корпусна група генерала Валтера Штетнера чинила је посебну групацију, која се под борбом пробијала из источне Србије. У њеном саставу су биле снаге јачине три дивизије, укупно око 30.000 војника, а главнину су чиниле Прва брдска дивизија, дивизија „Бранденбург” и 92. моторизована бригада.

Уочи почетка Београдске операције одбрана Београда је добила своју коначну физиономију и назив „Тврђава Београд”, која се састојала од спољног одбрамбеног појаса, који се протезао од Остружнице, преко Жаркова, испред Авале до Дунава код села Винче у дужини преко 30 км и непосредног одбрамбеног појаса који се протезао периферијом града од Чукарице, преко Бановог брда, Кошутњака и Топчидера, Дедиња, Бањичког виса, Коњарника и Великог Врачара до Болеча у дужини око 20 км, и од рејона и чворова у унутрашњости града.

Командант Југоистока фелдмаршал Максимилијан фон Вајкс је 3. октобра прогласио Београд оперативним подручјем. Владу су преузеле немачке војне власти, а већина чланова квислиншке владе Милана Недића је напустила Србију 4. октобра, док је генерал Недић кренуо из Београда 6. октобра преко Новог Сада, Суботице и Будимпеште и, скупа са владом, стигао у Беч 10. октобра 1944. године.

У заједничкој офанзиви јединица НОВЈ и Трећег украјинског фронта Црвене армије за ослобођење Србије и Београда најзначајнија је Београдска операција, која садржи нападна борбена дејства: Прве армијске групе НОВЈ јачине око 60.000 бораца, под командом генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, политичког комесара пуковника Мијалка Тодоровића и начелника штаба потпуковника Сава Дрљевића и Четвртог гардијског механизованог и 75. стрељачког корпуса, Деветог мешовитог авио-корпуса и Дунавске флотиле Црвене армије јачине око 40.000 бораца против немачке београдске и смедеревске групације јачине око 60.000 војника, што укупно износи око 160.000 војника. Трајала је од 11. до 22. октобра 1944. године, за ослобођење Београда и његове околине.

Вођена је на територији ограниченој: река Сава – Обреновац – Аранђеловац – Велика Плана – Пожаревац – река Дунав – Земун – Бежанијска коса – река Сава.

Циљ београдске операције био је да се заједничким дејствима јединица НОВЈ и Црвене армије у зонама наступања разбију немачке снаге и ослободи Београд, као и да се спречи извлачење немачке Групе армија Е из јужних области Балканског полуострва преко Србије и Београда.

*Учесник НОР-а, пуковник у пензији

 (16. новембар – Прва етапа Београдске операције)