Јубилеј ватрогасне службе Београда
Ове године навршило се 160 година од предузимања првих корака за оснивање сталне службе за гашење све чешћих пожара у Београду. Наиме, 1864. године донет је пропис којим је предвиђено формирање пожарне чете „којој ће бити задатак нарочити – гашење пожара”. Али, до оживотворења ове одредбе у пракси прошло је прилично времена.
Тек 1880. године у престоном граду оснива се професионална јединица под називом „Пожарна чета општине града Београда”, која је имала 20 пожарника, укључујући и командира чете. Две године доцније, пожарници су добили свој дом на данашњем Студентском тргу, једноспратну зграду поред садашњег Етнографског музеја Београда. У њеном горњем делу били су канцеларија командира и просторије за смештај и рад пожарника, док су се у приземљу налазили коњи с одговарајућом опремом за вучу и запрежна кола натоварена бурадима пуним воде. Испред зграде стално је дежурао стражар, који је често бацао поглед на оближње, 40 метара високо, Капетан Мишино здање, тада највишу зграду у Београду, на чијем се врху налазила посебна осматрачница. У њој је један ватрогасац непрестано осматрао околину тада невеликог града. Чим би негде угледао ватру, помоћу дугачке трубе обавештавао је из свег гласа стражара показујући – дању црвеном заставицом, а ноћу фењером – где је избио пожар. Стражар би звонцетом алармирао на узбуну па би се пожарници брзо спуштали до коња, упрезали их у кола с бурадима пуним воде и јурили на интервенцију београдском калдрмом ударајући стално у велику клепетушу чији се звук надалеко чуо.
У овој згради пожарници су провели више од пола столећа, све до 1935. године, кад су се уселили у новосаграђени Ватрогасни дом на ободу Ташмајданског парка. У овој плански грађеној згради имали су много погодније услове за боравак и рад, као и гараже за моторна возила, која су још 1929. године заменила дотадашња запрежна кола с коњском вучом. У овом дому ватрогасци су провели три деценије, али како се за то време град ширио и растао, а служба кадровски и технички јачала, постојећа зграда је све мање одговарала насталим променама. Уместо првобитних 60, сада је ту боравило 188 ватрогасаца, па је у једној соби спавало чак по 40 људи, док је у гаражама, уместо десетак возила, сада било 23.
Зато је шездесетих година прошлог века одлучено да се гради нови, већи и модернији Ватрогасни дом, и то на Врачару, где се сада налазе Народна библиотека Србије и споменик Карађорђу. С овом идејом нису се слагали урбанисти, па је одређена нова локација – у Улици Мије Ковачевића на Палилули. Овај терен, на којем се раније налазила циглана, требало је рашчистити и санирати подземне воде, због чега се градња одужила, па је дом завршен тек 1965. године. Била је то зграда много већа од оне на Ташмајдану, с доста гаража, радионица, торњем за сушење ватрогасних црева, просторија за рад ватрогасаца, спаваона, канцеларија, учионица, спортском двораном, рестораном и лепом свечаном салом са 200 места. У овом модерном здању београдски ватрогасци бораве и данас – близу 60 година.
Како се за то време Београд много изградио, проширио и увећао до двомилионске метрополе, у свакој општини подигнуте су локалне ватрогасне станице из којих се брже и ефикасније може интервенисати у случају пожара. Године 1979. набављен је ватрогасни брод за интервенције на рекама и у приобаљу, а у последње време користе се и хеликоптери с опремом за гашење пожара из ваздуха. Данас је Ватрогасна бригада Београда врло значајна безбедносна служба, која успешно обавља противпожарну заштиту становништва, објеката и имовине у нашем главном граду.
Света Јокић,
Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
