Европска „привредна локомотива” клизи са шина

„Олаф је будала”, тим речима је Илон Маск, најбогатији човек на свету и „супергеније” по оцени следећег председника Америке Доналда Трампа, прокоментарисао на мрежи „Икс” вест о урушавању немачке владе, након што је канцелар Шолц дан раније уручио отказ министру финансија Кристијану Линднеру.

Маск при том није појаснио на основу чега је дошао до ове оцене. Канцелар Олаф Шолц је истакао да је кључни разлог за „црвени картон” Линднеру било његово одбијање да подржи предлог буџета којим би Берлин повећао помоћ Украјини „која иде у сусрет оштрој зими”.

„Немачка мора да пошаље сигнал свету да се на њу може ослонити, посебно након победе Доналда Трампа”, пренела је „ Раша тудеј” оцену Шолца. „Линднер је себичан и неодговоран и брине само за своју клијентелу и краткорочно опстанак његове (пробизнис) странке”, описао је Шолц Линднера, на шта је овај узвратио да су канцеларове буџетске визије „досадне и неамбициозне и не доприносе превазилажењу фундаменталних слабости немачког економског раста”.

Ова јавна кавга у донедавном врху политичке власти треће економије света, истовремено кључног актера буџета ЕУ, одвија се у тренутку када је Немачка за длаку избегла рецесију, то јест када је њена привреда „једва нешто већа него на почетку пандемије”, наводи холандска мултинационална банкарска групација ИНГ.

Најновије берзанске процене будућег профила немачке привреде делују мрачно, барем по државу која је деценијама словила за „привредну локомотиву” ЕУ.

„Очекује се да ће економске слабости потрајати док се Немачка бори са високим енергетским издацима, смањеном глобалном тражњом њених производа, растућом страном конкуренцијом и истовремено бројном бирократијом и мањком радне снаге... Изгледи привредног раста Немачке негде су између стагнације и пужевог корака”, преноси Ројтерс.

Ко је одговоран за „локомотиву” која иде као пуж?

Фредерих Мерц, лидер немачке опозиционе Хришћанско-демократске странке (ЦДУ) има своје тумачење.

„Након три године власти ’семафор’ коалиције, немачка индустрија изгубила је 300.000 радних места. То није легат претходне власти... то је резултат економске политике у задње три године”, пренео је лондонски „ Фајненшел тајмс” прошлонедељну изјаву Мерца. Три године? Високи енергетски издаци ‒ као први фактор у коме берзе препознају мањкавости немачке привреде?

Овде би се могло поставити питање и шта је био један од потеза Олафа Шолца у децембру 2021, пре него што ће са функције немачког министра финансија прећи на позицију канцелара.

„Одувек сам знао да ће Путин користити енергију као оружје. Чим сам ступио на место канцелара, тражио сам од владиних установа да утврде постоји ли начин да се зауставе испоруке гаса из Русије за Немачку. Многи су мислили да је то немогуће, али ја сам мислио другачије”, открио је Шолц на 13. Немачком самиту о машинству у Берлину, у јесен 2022.

Немачки канцелар је, иначе, почетком 2022, само два дана пред пуштање руско-западноевропског гасовода „Северни ток 2”, који је требало да удвостручи испоруке тог енергента Немачкој, одустао од издавања дозволе за његов рад.

Председник Федерације немачких индустрија (БДИ) Сигфрид Русвурм отворено упозорава да је „немачки бизнис модел, заснован на јефтиним енергентима из Русије, снажној домаћој индустрији и глобалној извозној оријентацији, у великој опасности, не у будућности већ сада и овде. Деиндустријализација је реални ризик”.

Колико у фебруару, Русвурм је оценио да „нико данас са сигурношћу не може да каже како ће наше снабдевање енергијом изгледати за седам година, и зато нико не може да каже колико ће тада бити високе цене енергената у Немачкој. За компаније које морају да доносе инвестиционе одлуке, то је апсолутно токсично”, пренео је „ Фајненшел тајмс”.

У то време, Рајнер Дулгер, шеф главне немачке организације за запошљавање (БДА), истакао је да је немачка пословна заједница „изгубила поверење” у владу у Берлину. Ових дана, Теодор Вајмер, извршни директор „Дојче борсе”, открива да страни инвеститори немачку владу сматрају „глупом” и да земљу претварају у џанк шоп.

Немачки економски показатељи дају основа за ове обезвређујуће поруке. Наиме, Немачка од краја 2021, не исказује никакав значајан раст БДП-а, индустријска производња је у паду 16 одсто од времена обарања рекорда 2017, корпоративне инвестиције су у паду у последњих 12 од 20 квартала, док су три кључне индустријске гране: аутомобилска, хемијска и инжењерски сектор у стању посртања. У тој равни, легендарни носач немачке привреде „Фолксваген” најављује, први пут у својој историји, затварање чак три фабрике у Немачкој, „Thyssenkrupp” разматра затварање челичана, док се тамошња хемијска индустрија рве са чињеницом да је цена гаса овог лета била три пута већа него пре избијања руско-украјинског сукоба. Производња хемикалија је иначе у Немачкој данас 18 одсто мања него 2018. године...

Уз све ово и још много тога другог, од све снажније кинеске конкуренције у ауто-сектору до неизвесности даљег извоза роба у САД (3,8 одсто немачког БДП-а) и раста броја незапослених на око 2,8 милиона људи, не чуди одлучан захтев немачког бизниса да Немачка што пре изађе на изборе.

„Сваки дан са овом владом на власти јесте изгубљен дан. Привреди треба јасан, нови курс и политичка стабилност”, поручује Русвурм. Са инаугурацијом нове владе САД почетком 2025. неизвесности ће се само повећати”, додаје он.

Што се Америке и њеног односа према водећем европском извознику аутомобила тиче, Доналд Трамп већ најављује да ту неће бити много неизвесности.

„Европљани не купују наша кола. Не купују наше пољопривредне производе. Продају милионе и милионе аутомобила у САД. Не, не, не и зато ће они морати да плате велику цену”, изјавио је прошле седмице Трамп.

Још није јасно колико ће европска „привредна локомотива” клизати са дојучерашњих шина протагонисте европског привредног успона и колико ће то тек коштати Немачку, а са њом и ЕУ.