Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привиђа им се „аншлус” Српске од стране Србије

Антисрпско опредељење, камуфлирано наводним пробосанским патриотизмом, представља трансисторијску константу деловања Исламске заједнице у БиХ, каже Дарко Танасковић
Привиђа им се „аншлус” Српске од стране Србије
Критике због уплитања у политику: Бегова џамија у Сарајеву (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ставови Исламске заједнице у БиХ према Декларацији Свесрпског сабора наилазе на оштре реакције у Републици Српској, уз оцене да њихово деловање представља континуитет политичког, унитаристичког, па и антисрпског ангажмана. Изјаве бошњачког члана Председништва БиХ Дениса Бећировића, који је у Савету безбедности УН оптужио Београд за „агресивне” аспирације према Републици Српској, наишле су на подршку Исламске заједнице БиХ. Та верска организација је у документу који се бави културним јединством свих Срба препознала „хегемонију” и изразила забринутост због могућности реализације декларације и њеног „утицаја на мир и стабилност региона”. Бећировић је и пре неки дан на самиту у Будимпешти говорио о територијалном експанионизму, чија је жртва „јуче била БиХ, данас Украјина, а сутра било која држава”.

„Оглашавање Исламске заједнице у БиХ о декларацији са Свесрпског сабора представља континуитет њеног политичког, унитаристичког и антисрпског деловања”, оценио је исламолог Дарко Танасковић.

Он је у изјави за Срну рекао да је саопштење Канцеларије за односе са јавношћу Ријасета Исламске заједнице у БиХ у сазвучју с оним што је на седници СБ УН изнео Бећировић, иначе и том приликом неовлашћен за тај наступ од Председништва БиХ.

Бећировић је, истиче Танасковић, сада ишао дотле да је декларацију са Свесрпског сабора прогласио планским документом за анексију Републике Српске, безочно употребивши чак, ради појачавања утиска, немачки термин „аншлус”, којим се означава Хитлерово припајање Аустрије Трећем рајху 1938. године.

„Оглашавање Исламске заједнице о овом питању, које се никако не може сматрати верским или духовним, никога не треба да изненади и представља континуитет њеног политичког, унитаристичког и објективно антисрпског ангажовања”, сматра Танасковић.

Он је навео да је, када је 2012. године Хусеин Кавазовић на месту поглавара муслиманских верника у БиХ заменио вишеструко компромитованог Мустафу Церића, постојала нада да ће он Исламску заједницу водити на начин примеренији њеној религијској мисији, што је и сам најављивао: „Показало се, међутим, да је ефендија Кавазовић постепено заоштравао своју јавну реторику и све чешће ступао на тло политике, што показује да, нажалост, антисрпско опредељење, камуфлирано наводним пробосанским патриотизмом, представља трансисторијску константу деловања Исламске заједнице у БиХ и да није детерминисано персоналним решењима на њеном врху”. Танасковић је подсетио да је Уставом Исламске заједнице БиХ из 1969. године, из старог назива ове верске организације Исламска верска заједница, избачен атрибут „верска”, подсетивши да је тада објашњавано да је реч о излишном плеоназму, пошто се подразумева да Исламска заједница јесте верска.

„Међутим, јасно је било, некима већ и тада, а данас вероватно свима, да је ово изостављање називног указивања на верску природу организације било део ширег и дугорочнијег пројекта укључивања Исламске заједнице у друштвене и политичке процесе”, рекао је Танасковић.

Председник Републике Српске Милорад Додик претходно је рекао да Исламска заједница „промовише теорије завере”, истакавши да је терористички акт у Босанској Крупи директна последица верске индоктринације, искључивости и фанатизма, односно погрешног учења ислама, против чега, како каже, Исламска верска заједница очигледно нема ништа. Он је констатовао да Декларација Свесрпског сабора „никога није подстакла да згази травку, а камоли почини злочин”.

„Једина хегемонија у БиХ је она коју пропагирају и заговарају челници Исламске верске заједнице. Они негирају право другим народима на историју, културу, језик”, истиче Додик.

Наиме, ови ставови Исламске заједнице дошли су немало након терористичког напада у Босанској Крупи, где је малолетник убио једног и ранио другог полицајца, што је скренуло пажњу јавности на нерешен проблем радикализације младих и параџемата у БиХ и на неуспешне напоре Исламске заједнице БиХ да сузбије ове заједнице. Истражиоце који се баве последњим терористичким нападом, трагови су одвели до школе Курана у том месту.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Дај Боже! ✝

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.