„Успомене” Вукице Микаче у Атељеу 212

„Успомене” назив је изложбе фотографија ауторке Вукице Микаче, која ће бити отворена данас у 12 сати у горњем фоајеу Атељеа 212 поводом рођендана ове позоришне куће. Поставку коју чини 25 црно-белих фотографија, портрета легендарних звезда Атељеа 212 отвориће глумац Тихомир Станић.

Међу уметницима које је овековечила Вукица Микача, а који ће се наћи пред поклоницима уметности Атељеа 212 су: Мира Траиловић, Љубомир Муци Драшкић, Бата Стојковић, Мира Бањац, Драган Николић, Петар Краљ, Рената Улмански, Сека Саблић, Светлана Цеца Бојковић, Тања Бошковић, Дара Џокић, али и млађе звезде као што су Гордан Кичић, Аница Добра, Тихомир Станић, Јелена Ђокић, Светислав Гонцић, Милица Михајловић…

– Са радошћу сам прихватила позив за изложбу. Ово су успомене за Атеље, али и за мене. Своју прву изложбу у Атељеу 212 „Испред кулиса” имала сам пре тачно 30 година и ово је сентиментално путовање, али и времеплов, подсећање на бардове којих више нема, на младост и 15 година које сам делила са звездама Атељеа 212, фотографишући их на сцени и ван ње. То је свакако утицало на моју уметничку каријеру, одвело ме на многе позоришне фестивале, Тријенала позоришне фотографије Стеријиног позорја до награда у земљи и иностранству… И куд год да кренем са фото-апаратом, увек ми је у мислима Петар Краљ, који ме је деведесетих звао „Вукица Сликача”. То сам била и остала до данас – каже за „Политику” Вукица Микача.

Позориште Атеље 212 основано је 12. новембра 1956. године. Представе су се првих година играле у адаптираној сали старе „Борбе”, а када је Бојан Ступица постао управник Атељеа, осмислио је и припремио планове за изградњу нове зграде на садашњој адреси: на углу Влајковићеве и Светогорске улице. Нова зграда позоришта отворена је 30. децембра 1964. године премијерним извођењем представе „Љубинко и Десанка” Александра Поповића у режији Радета Марковића. Реконструкција здања Атељеа 212 започета је 1988. године, а ново, адаптирано позориште отворено је 1. августа 1992. године премијером представе „Кнегиња из Фоли Бержера” Жоржа Фејдоа у режији тадашњег управника Љубомира Муција Драшкића.