Родитељ мора бити ослонац детету жртви

Живимо у доба у којем се деца са врло лошим садржајима сусрећу од најранијег узраста и већ тада може да се догоди да постану зависни од онлајн играња, да буду увучени у коцку, а преко друштвених мрежа постану и жртве интернет предатора. Због тога је улога родитеља кључна када се дете нађе у ситуацији за коју ни искуством, ни емоцијама није припремљено.

– Деца нису свесна са чиме се суочавају на друштвеним мрежама од „Тиктока”, преко веома моћне гемблинг индустрије која их врбује.

Пред њих се постављају различити изазови, а они на њих одговарају не размишљајући. И ако чују да се неко у неком од тих изазова повредио, они сматрају да се то њима неће догодити. Живимо у веома тешком добу, препуном насиља – од видео-игрица до цртаћа – рекао је за „Политику” Саша Живановић, потпредседник Института за безбедносни менаџмент и некадашњи начелник Одељења за борбу против високотехнолошког криминала у МУП-у. Како је указао, деца нису свесна да је вечно све што напишу и објаве на интернету.

Због тога је важно да их родитељи када добију телефон, таблет, лаптоп или компјутер упознају и са предностима, али и са штетним појавама и начинима како да на њих реагују.

– Постојала је идеја да се уз телефон, таблет, конзолу за играње, лаптоп, компјутер који се прода налази и упутство за родитеље за безбедно коришћење тог уређаја, јер улога родитеља са добијањем ових уређаја расте и кључна је. Они морају да са дететом причају – као што га питају шта је било ново у школи исто тако морају и да га питају има ли шта ново на телефону. Важно је да родитељи изграде поверење са својим дететом. Ако то успеју, онда су победили. То поверење се гради стрпљиво. Када дете уради нешто добро треба то похвалити, али и стимулисати да каже ако му се дешава нешто необично на друштвеној мрежи, јер деца су наивна, много радознала, не размишљају и лако упадну у замке. Велики су изазови пред њима, а шта ће све бити са доласком вештачке интелигенције не смем ни да помислим – истиче Живановић.

(Илустрација Срђан Печеничић)

Помоћ родитеља посебно је важна када најмлађи постану жртве предатора. – Родитељи тада морају да буду благи са дететом, морају да га пригрле, да му кажу да није оно криво, да то може сваком да се догоди… А одрасли у таквим ситуацијама различито реагују. Неки деци буду подршка, а неки, нажалост, реагују и бурно. Докази које ми проналазимо су другачији од оних који се налазе приликом осталих истрага. Тамо су докази нож, пиштољ, експлозивне направе… а наши докази се налазе на неком од електронских уређаја. Сећам се једног случаја када смо једном од родитеља рекли да је његово дете било жртва интернет насилника и да је с њим комуницирало путем мобилног телефона. Он је у налету беса узео телефон и разлупао га секиром. Други отац је такође своју кћер напао, али речима, како он ради и то на црно у иностранству да би она имала лаптоп. И онда уместо да родитељ буде ослонац детету, он га нападне у једном од најтежих тренутака у животу – прича Живановић.

Има ипак и других примера – примера добре сарадње и са полицијом, и са стручњацима, а првенствено са дететом.

– Имали смо случај десетогодишње девојчице која је била жртва сексуалног предатора и која се након тога потпуно повукла у себе. Отац није могао да допре до ње, па смо одлучили да укључимо стручњаке из Центра за социјални рад. Дошле су две жене, које су се девојчици представиле као татине пријатељице. Оне су успеле да дете усмере да нацрта оно што воли и оно што не воли. На папиру где се налазило оно што не воли био је мушки лик, а на папиру где су лепе ствари био је лик жене и куце. Када је именовала мушки лик дете је написало и име злостављача. То нам је помогло у истрази. Он је иначе био у притвору, али смо на тај начин лакше идентификовали жртву. Тај мушкарац је захваљујући судији осуђен на максималну казну. Ту је пресудну улогу одиграо родитељ који је дао сагласност да нашу истрагу усмеримо у правом смеру – истиче Живановић.

Регистар педофила постоји, али није јаван

Маријин закон, који је донесен 2013. године након смрти осмогодишње Марије Јовановић, коју је силовао у и убио комшија Младен Огулинац, омогућио је постојање регистра педофила.

– Многи грађани траже да он буде јаван. Одлука о томе није још увек донесена. Али то је врло комплексно питање. Недавно сам читао да су грађани у Бразилу провалили у полицијску станицу, извукли педофила и јавно га запалили. Замислите шта би могло да се догоди да је тај регистар код нас јаван?! Код нас постоји обавеза да се особа регистрована на листи педофила сваког месеца јави у полицијску станицу, да обавести специјалне службе када напушта земљу, да каже где иде, код кога ће и где да живи, колико ће се задржати… а има и забрану приступа свим објектима где бораве деца – школама, вртићима... па се то на неки начин држи под контролом – каже Саша Живановић.