Миленков парк српских манастира

Деспотовац – Миленко Илић (43) из Деспотовца задивио је не само своје суграђане већ и све оне који су до 1. новембра били у прилици да посете његов „парк макета”. Реч је о макетама 15 манастира, рађених у сразмери 1 према 17, израђених од материјала који су отпорни на разне временске прилике. Илић тврди да је тај материјал јединствен у Србији, али не жели да открива о чему је уистину реч. Иначе, све макете су биле изложене на плацу површине 13 ари, удаљеном само пола километра од Деспотовца.

– Макете представљају српске средњовековне манастире, грађевине са посебним културно-историјским значајем. Најпре сам направио Раваницу, а највише времена, четири месеца, требало ми је за Грачаницу, али ми је она због лепоте и тежине била највећи изазов. Највећа је, око два метра висока, макета Високих Дечана, која је и највиша средњевековна црква. У сваку од макета уложио сам од 300 до 500 евра – каже Илић за „Политику”.

Он додаје да је на ову идеју дошао 2005. године читајући књигу „Средњовековни манастири и цркве у Србији” Душана Комлушког. Пошто је након 24 године рада на пословима рударског техничара у руднику „Рембас” у Ресавици напустио фирму, имао је много слободног времена, а и новца, који је желео паметно да уложи.

– Хтео сам да свој град учиним препознатљивим и оригиналним. Парк се налази на путу за Ресавску пећину, тако да сви који се тамо упуте могу да сврате у ову својеврсну галерију на отвореном и да на једном месту виде велики део онога што је највредније у Србији. Поставка ће сваке године бити од 15. априла до 1. новембра – додаје Илић, наглашавајући да има спремне пројекте макета Хиландара, Горњака и Лазарице, а планира да циклус манастира броји чак четрдесет манастира. Парк ће красити и умањени прикази старих сеоских кућа, воденица, али и других грађевина, попут Белог двора.

– Израда макета захтева максималну концентрацију, тако да морам у потпуности да им се посветим од ујутру до увече. То значи да истовремено не могу да се бавим ниједним другим послом – каже Илић.

Занимљиво је да је, пре него што се сам латио овог напорног и „пипавог” посла, путем огласа шест месеци тражио стручњаке који би реализовали његову идеју. Од четрдесетак људи који су се јавили, схватио је да би само двојица могли да одговоре том задатку. Међутим, један од њих је одустао када му је Илић објаснио сразмеру макета, док понуду професора из Београда није могао да прихвати, јер је била прескупа.