Изградња још једне електране могуће решење за вишак отпада

Нова депонија у Винчи која се простире на 133 хектара место је где се у последњих три године одлаже комунални, али и грађевински отпад. Део чистог комуналног отпада, око 340.000 тона од око 625.000 тона колико годишње стиже на ову депонију биће коришћено као погонско гориво за рад постројења електране где се производи струја и топлотна енергија. Остатак ће завршити на новим одлагалиштима депоније. Према првим проценама на депонији је годишње требало да се одлаже око 510.000 тона отпада, али се већ показало да је та количина знатно већа. Због тога се поставља питање, колико дуго ће, ако се настваи овим темпом, овде моћи да се одлагаже отпад и да ли је већ потребно размишљати о новим решењима.

Како је на свечаном отварању првог постројења у Србији које ради на отпад рекао Владимир Миловановић, један од директора компаније „Бео чиста енергија” у сарадњи са градом траже се нека нова решења.

– Комплекс депоније има ограничену површину. Према параметрима постојећег уговора, а на основу пројектованих количина на нову депонију може да се одлаже отпад у наредних 25 година. Када је рађено пројектовање депоније подразумевало се да ће се количина отпада смањивати онолико колико се развија рециклажа у граду. Уколико узмемо у обзир да укупна количина отпада у граду расте по стопи од пет до седам одсто, па чак и више процената годишње и ако знамо да је тешко предвидив раст примарне рециклаже, онда овај простор за 12 до 15 година неће бити довољан. То значи да животни век овог јавно-приватног партнерства може бити угрожен за десетак година. Због тога смо дошли у ситуацију да се већ сада разматрају друга решења –  каже Миловановић.

Једна опција је да град откупи суседно земљиште крај постојећег одлагалишта, како би се проширио простор за депоновање отпада или да се примени друга опција.

– Ми предлажемо да се изгради још једно постројење за термичку прераду отпада. На тај начин, по мом мишљењу, би елеминисали депоновање отпада у потпуности. Тиме би Београд постао град са нула процената отпада који се одлаже. То решење је мало у супротности са циљевима неких европских агенди које нам се стављају у задатак. Али сматрам да треба да будемо прагматични и тражимо најбоља и најповољнија решења за наш град – рекао је Миловановић.

Оснивачи „Бео чисте” су, како је нагласио, врло заинтересовани и да обезбеде додатна финансијска средства за изградњу додатних капацитета попут једног већег централног постројења за примарну сепарацију отпада.

– То би значило да би се неке компоненте из отпада у том постројењу одвојиле и евентуално поновно искористиле. О тој теми би треба да причамо. Има пуно оних који су и за ово решење, али оних који су против. А видећемо шта ће град и надлежни да кажу на те теме – рекао је Миловановић.

Клизишта на старом одлагалишту нису санирана

Клизишта која су се појавила на старој депонији док се она користила, али и непосредно после затварања још нису санирана.

– Радови на тој врсти посла, осим неких минималних, нису започети. Та клизишта која се појавила променила су и геометрију депоније до те мере да се појавила потреба за извођењем додатних радова. Како је то уговором дефинисано новац за те радове треба да обезбеди град. Ми смо са наше стране извршили комплетно препројектовање и формулисање тих доданих радова. Наравно, новац је проблем када је реч о оваквим уговорима јер је реч о значајним сумама. О томе смо разговарали са градом. Надам се да ћемо почетком наредне године бити у могућности да почнемо са санацијом свих последица тих клизишта, а потом и да урадимо послове на ремедијацији целе депоније – рекао је Владимир Миловановић.

И аутомобилске гуме заврше у смећу

Оно што успорава процес коришћења отпада као сировине за термоелектрану јесте и то што се у њему нађу предмети који ту не би требало да буду. Реч је о различитим металним деловима као аутомобилским гумама које грађани неодговорно бацају.

– Радници „Градске чистоће” нису у могућности да при утовару прегледају сваки контејнер и уклоне садржај који није намењен за електрану. О томе шта се налази у отпаду колико можемо погледамо и ми уклонимо га, али се дешава да прође и нешто што не би смело. Боримо се са тим колико можемо, јер знамо да има несавесних суграђана и да још треба времена да се та инфраструктура за прикупљање и рециклажу отпада доведе на задовољавајући ниво – истакао је Владимир Миловановић.