Увек сам против политичке капитализације трагедија

Трагедија у Новом Саду, у којој је страдало 14 људи, је огромна, јавност има потребу да зна ко је одговоран. Што се тиче политичке одговорности, сама власт је признала да је њена, а што се тиче кривичне, ја сам адвокат, то ме спречава да причам глупости, каже Владимир Гајић, председник Народне странке. Истиче да не треба маса или „руља да одлучује у кривичном поступку, већ тужилаштво, а друга опција би била да поступимо као неке земље где би сви били стрељани, не би се ни утврђивало ко је стварно одговоран – најважније је утврдити стварно одговорне”.

Ви сте, за разлику од многих политичара који сваког дана подсећају да још нико није ухапшен, реаговали другачије, знате да вам то неће донети политичке поене...

Ја сам председник Народне странке, али и адвокат, то је моја професија од које живим. Не могу себи да дозволим нешто као Адвокатска комора Војводине, која тражи хитно хапшење свих. То је мало бесмислено, пошто ће се адвокати појавити као браниоци оних против којих буде покренут кривични поступак. Ово је сада преткривични поступак, кључно је да тужилац на основу информација које добије од људи које саслушава као грађане – а видео сам да је саслушано више од 60 њих – утврди где постоје основи сумње да би повео кривични поступак. То, у овом случају, није једноставно, јер тужилац није грађевински вештак, неопходно му је да од стручњака добије бар прелиминарне импуте, на основу којих би могао да закључи против кога треба да се води кривични поступак. То знам као професионалац, зато сам реаговао другачије.

Тужилаштву и опозиција, али и неки људи блиски власти, замерају што ћути...

Тренутно имамо преткривични поступак, он није јаван, као ни истрага. Само су суђења јавна, ако из њих није, из неких посебних разлога, искључена јавност. То људи не разумеју. Кривични поступак ће почети кад тужилац донесе наредбу о спровођењу истраге и тада ће доћи до лишавања слободе одређеног броја људи. Апеловао сам на тужилаштво да се, кад почне истрага, не понаша у складу с устаљеном праксом, да ради у мраку, у некој тајности. Десила се огромна трагедија, јавност има потребу да зна и тужилац мора једном недељно да држи конференције за новинаре и да обавештава јавност о току истраге, у мери у којој хоће, да не би угрозио истрагу. Све је то врло деликатно, зато треба да покушамо да личимо на правну државу, а то подразумева да у правосуђу не треба да се ради ништа на основу притиска јавности. Ни да се хапси, ни да се суди.

Политичку одговорност је председник Александар Вучић одмах затражио, а и опозиција има своје захтеве, које је износила на протестима...

Громогласна тишина била би, у политичком смислу, ефектнија, јер нема никакве сумње, па и сама власт је признала да је политички одговорна. Весић је дао оставку, то је прави потез, а морао би да је поднесе и Томислав Момировић, зато што је био министар кад су издате све дозволе за Железничку станицу у Новом Саду, као и Јелена Танасковић, иако је она дошла у Железницу кад је све било готово, али влада ју је ту поставила и то је политичка одговорност...

Захтеви опозиције...

Нажалост, две недеље након трагедије стигли смо дотле да они који су настрадали нису тема, већ су то они који су лишавани слободе на један дан – уђу, изађу из притвора и то увек иста лица. Тема морају да буду настрадали људи. Нисам размишљао о томе да ли се овакав став допада јавности, пошто, кад су овакве ствари у питању, никад не калкулишем већ говорим оно за шта сматрам да имам аргументе. Код опозиције увек имамо неки дежа ви, сваки пут се убацују неки „страни елементи” који направе нешто што опозиција није хтела. Ти перформанси који личе на ове неолибералне, које виђамо свуда по свету, мислим да су превазиђени, ништа добро неће донети. Опозиција треба да тражи оставку од оних који треба да је поднесу, који ће је вероватно и поднети, па из тога, да тако кажем, да извуку неки политички успех. И власт је признала да одређени људи треба да дају оставке. Овако траже оставку од Вучевића, што се неће десити. Увек се тражи нешто унапред осуђено на пропаст. То онда декуражи опозиционо настројене грађане.

Били сте посланик кад је скупштина расправљала о трагедијама у „Рибникару”, Дубони и Малом Орашју и тада сте имали сличан став...

Био сам против тог приступа да се политички капитализује смрт деце и тих младих људи, али другачији приступ је био популаран. Ефекат тог другачијег приступа био је да је на београдским улицама неколико пута био огроман број људи који су имали потребу да изађу, саучествују у боли, а онда се опозиција томе прикључила и својој изборној листи дала назив тог протеста. Епилог је – СНС и председник Вучић нису изгубили ниједан глас, добили су још више него на претходним изборима. Значи да се негде греши. Мислим да се греши у том приступу.

А шта ће Народна странка да ради?

Ми смо ванпарламентарна странка, боримо се за опстанак и за сада нам то иде солидно. Покушавамо мало да се реконструишемо, разумемо да опозиција неће успети да доведе у питање опстанак власти, док не почне да узима њихове гласове. Другачији начин не постоји. Све док СНС и Александар Вучић имају по милион, милион и двеста хиљада гласова више него цела опозиција заједно, значи да ми треба да им узмемо 600.000 да бисмо дошли до егала, да се не зна ко ће да победи на изборима. Људима не можете узети гласове ако им забадате прст у око. Ужасан проблем опозиције јесте недостатак елементарног патриотизма. То је разлог зашто народ у већини још верује да СНС и СПС штите наше националне интересе. И док то буде тако, биће им врло тешко одузимати гласове. Опозицији ће бити врло тешко да направи неки помак с овом политиком коју у ствари диктирају „јунајтед медији”. Ви можете да имате успеха само ако имате подршку такозваних опозиционих медија, који делују на опозициону публику као „Пинк” на ову другу. Ако сте између тог чекића и наковња, тешко нешто можете да направите. Ми немамо слободне медије, али то више изгледа није тренд ни у свету, немају ни Американци, који су их измислили. Шта ће бити, видећемо. Народна странка има неки свој карактер, своју програмску идеологију до које држи, а да ли ће то народ препознати, видећемо. Ми ћемо се потрудити.