Децу од малих ногу треба учити толеранцији

Као водећа снага развоја и промена, млади могу да дају допринос у готово свим областима живота. Зато је важно пружити им истинску прилику да слободно изразе своје мишљење о свим питањима која их се тичу, како у породици, тако и у заједници. Од вредности којима их учимо и примера које дајемо зависи у какве ће људи они одрасти. Дискриминаторски ставови стварају се у најранијем добу развоја личности – због тога су образовање и култура кључни за развој било ког друштва, истакла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

младиОвим речима она је отворила годишњу конференцију „Сви треба да знају шта равноправност значи”, која се традиционално организује поводом 16. новембра, Међународног дана толеранције, и ове године посвећена је подизању свести о значају едукације деце и младих о појму дискриминације и њеном сузбијању кроз промовисање толеранције и равноправности, укључујући и родну равноправност.

Она је оценила да се највећи број притужби канцеларији повереника за заштиту равноправности подноси због дискриминације на основу старосног доба, здравственог стања, пола и националне припадности. Истраживање које се ради на сваке три године показује да наши суграђани имају највећи степен социјалне дистанце према Ромима, мигрантима и ЛГБТ особама. Међутим, број притужби не одговара у потпуности реалном стању, јер постоји и велика дискриминација на основу имовинског стања. „Нарочито је опомињућа и поражавајућа чињеница да су овој врсти дискриминације изложена деца. Због тога школа не сме да буде само место где се деца оцењују, већ и место где она склапају пријатељства, уче се толеранцији и различитости, односно победама и поразима”, указала је Јанковићева.

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је да то министарство примењује афирмативне мере у циљу повећања доступности образовања на свим нивоима, као и да активно промовише родну и сваку другу равноправност. „Тамо где нема толеранције јавља се неправда, насиље, говор мржње и зато позивам све да уложимо сву своју енергију и изградимо културу дијалога. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш различите културе, али и облике изражавања. Бити толерантан уједно је и признање универзалних људских права и слобода других”, навела је министарка Ђукић Дејановић.

Амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре истакао је да је поштовање различитости основни принцип и филозофија у вредностима Европске уније. „То је у нашем ДНК и Србија је, као земља кандидат која је на путу ка чланству у ЕУ, прихватила те концепте и вредности. Зато наглашавамо да то мора бити аспект свакодневног живота, да то треба да буде у законима, у политикама, у стратегијама и у нашем свакодневном искуству”, рекао је Жиофре, напомињући да је толеранција веома моћан принцип и камен темељац инклузивног друштва.

Он је подсетио да деца од малих ногу треба да уче и одрастају кроз образовни систем који је вођен принципима толеранције и додао да се за неколико дана затвара петнаестогодишњи пројекат који се тиче инклузивног образовања у Србији.

Отварајући панел под називом „Наставник/родитељ сам, тим се дичим”, психолог и новинар Миша Стојиљковић, који води популарни подкаст „Тата, ти си луд”, оценио је да је друштво у коме живимо веома насилно и нетолерантно, па не можемо очекивати да школа испуни важан задатак – да научи децу критичком мишљењу и толеранцији. Он је истакао да постоји веома мало поверења између наставника и професора, подсећајући да су некада због „кеца” у школи родитељи викали на дете, а сада вичу на наставника.

Анђелка Петровић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, оценила је да су у нашем друштву комуникационе вештине веома закржљале, па се све мање слушамо, а све више нападамо и бранимо од напада.

– Када се догодило масовно убиство у школи „Владислав Рибникар”, добили смо инструкцију да деци држимо предавања о емпатији. Знајући да се емпатија не развија причањем, већ показивањем, ја сам у гимназију довела дете избеглицу из Бурундија како би наши ђаци са њим разговарали о његовом животу и могућностима даљег школовања, саветујући га како се припрема за пријемни испит и како да изабере жељену школу – закључила је она.