Цене кад оду на више тешко се снижавају

Раст цена поврћа, које је због суше било скупље од очекиваног, утицао је на међугодишњу инфлацију у октобру која је у односу на септембар износила 4,5 одсто, саопштили су из НБС.  Потрошачке цене су на месечном нивоу повећане за 0,6 одсто и то по основу раста цена хране, енергената, као и цена унутар базне инфлације. Статистика показује и то да je, посматрано на међугодишњем нивоу, храна поскупела за 4,4 одсто, а у оквиру ове групе производи попут шећера, џема, меда и чоколаде за чак 15 одсто.

Кафа, чај и какао су поскупели 9,1 одсто, воће 8,7 одсто, а поврће 6,7 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику. У перцепцији купаца чини се да је корпа све скупља и да све више плаћамо храну. Да је било неоправданог поскупљења производа, подсетила је и гувернерка Народне банка Србије Јоргованка Табаковић, која је на презентацији најновијег извештаја о инфлацији изјавила да очекује да ће цене производа које су неоправдано повећане бити снижене.

– Не очекујем посебан раст цена било којих производа, у мери у којој ми као домаћи актери можемо на то да утичемо, мислим и на НБС и на Владу Србије, већ, напротив, очекујемо снижавање одређених цена које су имале, слободно могу да кажем, неоправдан раст – рекла је она. Табаковићева је додала да не би волела да се велетрговци, трговци и уопште малопродаја, „инате” са Владом Србије и празне рафове због тога што, како каже, „држава ради свој посао, а посао државе је да спречава монополско и картелско понашање”. Како је нагласила, држава у томе неће попустити и зауставити се, а она очекује и да ће се одговорно понашати и сви остали.

– Не очекујемо повећање цена, него снижавање неоправдано повећаних цена одређених производа. Оно што се зову геополитичке тензије, контејнерски транспорт, светске цене енергената, нафте, односно међународно окружење је нешто на шта не можемо да утичемо, али на то можемо адекватно да одговарамо – рекла је гувернер централне банке Србије. Она је навела и да се нада да се акција Комисије за заштиту конкуренције у контроли цена неће задржати само на ценама хране, већ да ће се проширити и на друге производе, међу којима су и лекови. Комисија за заштиту конкуренције, да подсетимо, због сумње да су договарали цене, 10. октобра је покренула поступак против четири трговинска ланца – „Делеза”, „Меркатора С”, „Диса” и „Универекспорта”. Неколико дана касније је посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало предмет управо поводом информација из овог Закључка Комисије за заштиту конкуренције и то због провера да ли се у поступцима ових трговинских привредних друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела. Др Драган Стојковић, професор Економског факултета у Београду, каже за наш лист да би било добро да цене иду доле, али је то мало вероватно, посебно у случају високообртне робе.

– Цене, када оду навише, тешко се снижавају. Сада је важно да не дође до поновног убрзања инфлације, а што се цена тиче, оне би требало да се снизе у целом ланцу, а не само у трговини. Да бисмо имали појефтињења, она би требало да се десе од производње, преко добављача и трговине – каже он. Наш саговорник додаје да нико у трговини , чак и да се докаже да је било договарања, неће због тога снизити цене, једноставно ће платити казне.

– Када је реч о инфлацији и даље је све у оквирима који су постављени, а постоје и фактори који се не могу предвидети и на које се не може утицати, попут суше која је довела до поскупљења пољопривредних производа. С обзиром на годину, морамо то да прихватимо, али то не сме да буде оправдање некоме у преради пољопривредних производа да повећава цене – каже Стојковић. На питање како коментарише изјаву гувернерке да би требало испитати и тржиште лекова, он додаје да не би било лоше да се види шта се дешава на тржишту и у другим секторима.

Стојковић каже да када је реч о ценама, код нас недостаје веће ангажовање потрошачких организација које би требало да излазе у јавност са анализама и конкретним подацима о ценама. Где смо у односу на просек ЕУ са којим земљама смо у рангу са ценама, то је оно чиме би они могли, каже професор Економског факултета, да скрећу пажњу.

Цене, додаје, зависе од више фактора, платежне моћи, ефикасности производње и конкуренције и то би све требало пратити. Тако би се можда, како каже, запитали шта је са потрошачком електроником која је у Србији готово најскупља у односу на све европске земље.