Cene kad odu na više teško se snižavaju

Rast cena povrća, koje je zbog suše bilo skuplje od očekivanog, uticao je na međugodišnju inflaciju u oktobru koja je u odnosu na septembar iznosila 4,5 odsto, saopštili su iz NBS.  Potrošačke cene su na mesečnom nivou povećane za 0,6 odsto i to po osnovu rasta cena hrane, energenata, kao i cena unutar bazne inflacije. Statistika pokazuje i to da je, posmatrano na međugodišnjem nivou, hrana poskupela za 4,4 odsto, a u okviru ove grupe proizvodi poput šećera, džema, meda i čokolade za čak 15 odsto.

Kafa, čaj i kakao su poskupeli 9,1 odsto, voće 8,7 odsto, a povrće 6,7 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U percepciji kupaca čini se da je korpa sve skuplja i da sve više plaćamo hranu. Da je bilo neopravdanog poskupljenja proizvoda, podsetila je i guvernerka Narodne banka Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je na prezentaciji najnovijeg izveštaja o inflaciji izjavila da očekuje da će cene proizvoda koje su neopravdano povećane biti snižene.

– Ne očekujem poseban rast cena bilo kojih proizvoda, u meri u kojoj mi kao domaći akteri možemo na to da utičemo, mislim i na NBS i na Vladu Srbije, već, naprotiv, očekujemo snižavanje određenih cena koje su imale, slobodno mogu da kažem, neopravdan rast – rekla je ona. Tabakovićeva je dodala da ne bi volela da se veletrgovci, trgovci i uopšte maloprodaja, „inate” sa Vladom Srbije i prazne rafove zbog toga što, kako kaže, „država radi svoj posao, a posao države je da sprečava monopolsko i kartelsko ponašanje”. Kako je naglasila, država u tome neće popustiti i zaustaviti se, a ona očekuje i da će se odgovorno ponašati i svi ostali.

– Ne očekujemo povećanje cena, nego snižavanje neopravdano povećanih cena određenih proizvoda. Ono što se zovu geopolitičke tenzije, kontejnerski transport, svetske cene energenata, nafte, odnosno međunarodno okruženje je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali na to možemo adekvatno da odgovaramo – rekla je guverner centralne banke Srbije. Ona je navela i da se nada da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode, među kojima su i lekovi. Komisija za zaštitu konkurencije, da podsetimo, zbog sumnje da su dogovarali cene, 10. oktobra je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca – „Deleza”, „Merkatora S”, „Disa” i „Univereksporta”. Nekoliko dana kasnije je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet upravo povodom informacija iz ovog Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije i to zbog provera da li se u postupcima ovih trgovinskih privrednih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela. Dr Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za naš list da bi bilo dobro da cene idu dole, ali je to malo verovatno, posebno u slučaju visokoobrtne robe.

– Cene, kada odu naviše, teško se snižavaju. Sada je važno da ne dođe do ponovnog ubrzanja inflacije, a što se cena tiče, one bi trebalo da se snize u celom lancu, a ne samo u trgovini. Da bismo imali pojeftinjenja, ona bi trebalo da se dese od proizvodnje, preko dobavljača i trgovine – kaže on. Naš sagovornik dodaje da niko u trgovini , čak i da se dokaže da je bilo dogovaranja, neće zbog toga sniziti cene, jednostavno će platiti kazne.

– Kada je reč o inflaciji i dalje je sve u okvirima koji su postavljeni, a postoje i faktori koji se ne mogu predvideti i na koje se ne može uticati, poput suše koja je dovela do poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. S obzirom na godinu, moramo to da prihvatimo, ali to ne sme da bude opravdanje nekome u preradi poljoprivrednih proizvoda da povećava cene – kaže Stojković. Na pitanje kako komentariše izjavu guvernerke da bi trebalo ispitati i tržište lekova, on dodaje da ne bi bilo loše da se vidi šta se dešava na tržištu i u drugim sektorima.

Stojković kaže da kada je reč o cenama, kod nas nedostaje veće angažovanje potrošačkih organizacija koje bi trebalo da izlaze u javnost sa analizama i konkretnim podacima o cenama. Gde smo u odnosu na prosek EU sa kojim zemljama smo u rangu sa cenama, to je ono čime bi oni mogli, kaže profesor Ekonomskog fakulteta, da skreću pažnju.

Cene, dodaje, zavise od više faktora, platežne moći, efikasnosti proizvodnje i konkurencije i to bi sve trebalo pratiti. Tako bi se možda, kako kaže, zapitali šta je sa potrošačkom elektronikom koja je u Srbiji gotovo najskuplja u odnosu na sve evropske zemlje.