Извоз ИКТ услуга обара све рекорде

„Сектор информационо-комуникационих технологија из године у годину наставља да буде најбрже растућа привредна грана у Републици Србији. Захваљујући добро осмишљеним активностима и успостављеном привредном и законодавном амбијенту постижемо невероватне резултате. Приход од извоза ИКТ услуга у првих девет месеци текуће године достигао је 2,966 милијарди евра, што представља раст од 19 одсто у односу на претходну рекордну годину када је извоз износио 2,497 милијарди евра. Убрзани раст и развој ИКТ сектора наставља да буде један од приоритета Владе Републике Србије и овог министарства”, каже у интервјуу за „Политику” Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација.

„Приход од извоза ИКТ услуга свакако ће бити значајно већи него у 2023. години, а верујем да ћемо достићи рекордних четири милијарде евра прихода до краја године. Вреди подсетити и на то да је претходне 2023. године ИКТ сектор чинио 12,2 одсто свеукупне српске привреде, односно да је са 6,8 одсто учествовао у нашем БДП-у. Другим речима, сваки осми динар створен у Србији у 2023. године настао је у оквиру ИКТ сектора. Ове године резултати ће бити још импресивнији”, навео је Ристић.

Колико догађај какав је Експо може да поспеши развој ИКТ сектора?

Експо као глобална платформа несумњиво ће додатно афирмисати и учврстити позицију Србије као регионалног лидера у ИКТ сектору. Уверен сам да ћемо реализацијом ове важне манифестације још једном показати да смо спремни за иновације и интензивну дигиталну трансформацију, што је од суштинског значаја за наставак убрзаног развоја наше привреде. На стотине наших и иностраних компанија из ИКТ сектора добиће могућност да током трајања специјализоване изложбе представи своја најновија достигнућа, али и да отвори могућност за продубљивање сарадње и успостављање нових партнерстава. Сектор информационо-комуникационих технологија кључан је за стварање дигитално компетентног друштва и економије засноване на знању, што је један од стратешких приоритета министарства. Уверен сам да ће Експо дати несагледиво снажан импулс за развој читаве Републике Србије у најширем смислу, као и многих привредних грана и сектора услуга, а самим тим и за даљи убрзани развој ИКТ сектора.

Докле се стигло у процесу увођења 5Г мреже? Изгледа да се страх неких грађана од те врсте иновација „пребацио” на изазове вештачке интелигенције.

Министарство је 13. септембра ове године означило почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Републици Србији. Почетак процедуре подразумевао је објављивање Предлога Правилника о минималним условима за издавање појединачних дозвола за коришћење радиофреквенцијског спектра. У оквиру процеса одржане су јавне консултације, као и округли сто. У наредном периоду биће израђена коначна верзија Предлога правилника, а након објављивања Правилника РАТЕЛ ће спровести јавно надметање за доделу радиофреквенцијских опсега потребних за увођење мобилних мрежа нове генерације. Очекујемо да процедура у потпуности буде окончана до средине наредне године.

Када говоримо о страховима дела грађана у делу који се односи на нејонизујуће зрачење, Република Србија ће осигурати потпуну транспарентност процеса постављања свих базних станица и учинићемо доступним све податке широј јавности чиме ћемо додатно осигурати да се апсолутно поштују међународни стандарди у овој области. Са друге стране, изазови које доноси вештачка интелигенција су базирани на стручним чињеницама, за разлику од многих који се износе у вези са 5Г технологијом и то је тема којом ће се наше друштво, али и глобална заједница бавити са највећим степеном озбиљности.

ЕУ је недавно донела први пропис којим се уређује употреба вештачке интелигенције. Када Србија планира да крене у тај процес? Сведоци смо да њена злоупотреба увелико траје.

Развој вештачке интелигенције има важну улогу за даљи напредак Републике Србије. Омогућиће унапређење економије, модернизацију јавне управе, као и додатни подстицај развоју образовања, науке и иновација. Институт за вештачку интелигенцију, као једна од водећих институција у овој области, активно ради на развоју иновативних решења, образовању младих талената и сарадњи са привредом, што додатно оснажује позицију Србије као регионалног центра за развој вештачке интелигенције.

Србија је прва земља у југоисточној Европи која је још 2019. имала Стратегију развоја вештачке интелигенције. Са поносом можемо да кажемо да управо ми предводимо читав регион у наредну технолошку револуцију вештачке интелигенције. Развој вештачке интелигенције грађанима ће донети немерљиве користи, пре свега када је реч о виталним државним ресорима, а то су здравство, енергетика и саобраћај. Поред осталог, даљи развој вештачке интелигенције омогућиће већу производњу струје, бржи и квалитетнији транспорт, аутономна возила, као и бржи и прецизнији рад мамографа.

Јесте ли задовољни пројекцијом буџета за ваше ресоре у наредној години?

Предлогом Закона о буџету Републике Србије за 2025. годину опредељена средства за Министарство информисања и телекомуникација увећана су за више од 400 милиона динара што представља увећање од преко 16 одсто у односу на буџет у 2024. години. Посебно бих желео да истакнем да се најзначајније увећање односи на Сектор за јавно информисање и медије, чији је буџет увећан за 255 милиона динара. Средства опредељена за суфинансирање пројеката у области јавног информисања биће увећана за чак 60 одсто. Веома сам захвалан председнику Владе Републике Србије Милошу Вучевићу и првом потпредседнику владе Синиши Малом на разумевању важности ове области за све грађане у Републици Србији. Додатна средства у наредној години омогућиће нам да пружимо снажан импулс даљем развоју области информисања и телекомуникација.

Повећан је буџет за конкурсе за подршку производњи медијских садржаја. Какви су ефекти таквог начина помоћи медијима да опстану на тржишту?

Суфинансирање пројеката производње медијских садржаја има изузетан значај за велики број медија у Републици Србији, посебно на локалном и регионалном нивоу. Управо због тога од велике је важности што ће средства за ову намену бити увећана за додатних 60%, што представља највеће повећање буџетских средстава намењених у ту сврху до сада. Желео бих посебно да истакнем и то да су захваљујући посвећеном раду читавог тима министарства по први пут од успостављања законске обавезе све локалне самоуправе расписале конкурсе за суфинансирање медијских пројеката. Локални и регионални медији имају веома важну улогу за читаво друштво и често су једина могућност за информисање о појединим темама. Чињеница да су некима од њих управо јавни конкурси главни извор финансирања јасно говори о томе колики ће додатни допринос пружити планирано повећање буџета.

Како оцењујете квалитет јавног информисања у овом тренутку?

Читава област јавног информисања веома је динамична и стално се мења. Тренутно у Србији постоји чак 76 регистрованих медијских удружења и око 2.200 медија. Овај податак говори о плурализму унутар ове области, али и о бројним поделама међу медијским посленицима по разним питањима. Уверен сам да је за унапређење квалитета јавног информисања неопходан конструктиван, отворен и правичан дијалог, какав је министарство иницирало још на самом почетку актуелног сазива владе. Одржан је низ састанака са челницима бројних медија и полако можемо да видимо прве резултате. Желео бих да истакнем и то да за ово министарство не постоје зависни и независни медији, зависни и независни новинари. У потпуности смо отворени за сарадњу и још једном позивам све који желе да на било који начин допринесу унапређењу области јавног информисања да се придруже.

Веома сте посвећени и теми безбедности новинара. Каква је ситуација по том питању?

Од почетка године у континуитету бележимо значајно смањење броја случајева ометања рада новинара и угрожавања безбедности. У питању је смањење у обиму од око 30 одсто. То показује да можемо да прекренемо одређене процесе у позитивном смислу. Мој тим је већ у првим данима мандата јасно и одлучно демонстрирао спремност да се, скупа са бројним чиниоцима унутар медијске заједнице, као и са релевантним државним органима, одупре свим оним појавама у области јавног информисања које угрожавају несметано обављање ове делатности од посебног друштвеног значаја. Да закључим, код мене и чланова мога тима нема ни најмање спремности на компромис или за толерисање било ког облика насиља који би био примењен над новинарима или било којим другим грађанима Републике Србије.

Министарство подржава даровите ђаке на међународним такмичењима из информатике, на којима постижу добре резултате. Да ли ће се ова пракса наставити?

Министарство је опредељено да систематски и континуирано подржава даровите ђаке у контексту њихових припрема и учешћа у међународним такмичењима из информатике. С тим у вези, министарство је током претходних шест месеци рада у овом сазиву већ обезбедило и најуспешнијим ђацима и њиховим наставницима даровало вредну ИТ опрему. Такође, у буџету за наредну годину обезбеђена су средства како би ово министарство на себе у потпуности преузело све трошкове учешћа на припремама и међународним такмичењима из информатике свих наших даровитих ученика. Посебно бих желео да истакнем и активности Националног контакт центра Министарства информисања и телекомуникација за безбедност деце на интернету и учестале образовне програме намењене малишанима које наш тим спроводи широм Србије. Имамо одличну сарадњу са бројним образовним институцијама у Републици Србији и уверен сам да ће дигитално образовање деце наставити да се развија.

Интернет је уведен у све школе, више од два милиона грађана има налог на сајту е-управе. Шта још треба да се учини за унапређење електронске писмености у нашој земљи?

Ради се о резултатима за које добијамо признања од многих земаља, укључујући и чланице ЕУ, које су у другим областима развијеније од Србије. Поред свих повезаних школа неуморно радимо на масивном програму подстицаја изградњи оптичких каблова до руралних предела који обухвата преко 900 насеља са више од 128.000 домаћинстава. Тај пројекат биће финализован до краја 2026. године.

Поред значајних улагања у инфраструктуру, односно у повећање доступности дигиталне инфраструктуре и смањења дигиталног јаза, министарство наставља, кроз читав низ активности, са преданим радом на континуираном унапређењу електронске писмености свих наших грађана. Недавно је у сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу уведена и нова електронска услуга, а то је е-печат у клауду. Ова услуга омогућава институцијама јавне управе да потпуно бесплатно користе електронске печате без физичког преузимања сертификата. На порталу е-управе налази се низ специјализованих услуга које су од великог значаја за грађане, али и за развој читаве привреде.

Активности Националног контакт центра Министарства информисања и телекомуникација за безбедност деце на интернету биће додатно интензивиране и током 2025. и 2026. ће еволуирати у спровођење програма унапређења дигиталних вештина свих грађана, посебно оних у руралним пределима и угрожених група, што ће несумњиво као резултат имати и унапређење електронске писмености свих грађана.

Има ли још притисака из Брисела на Србију због деловања руских медија?

Одржавамо редовне консултације и сарадњу са нашим западним партнерима. Постоје одређени захтеви и очекивања када је реч о усклађивању нашег законодавног оквира у области јавног информисања са законодавним оквиром ЕУ и те активности убрзано приводимо крају. То су отворени разговори који се тичу свих оних аспеката који су још увек на столу када говоримо о преговорима између Београда и Брисела, тј. о питању европских интеграција Републике Србије. На првом месту свакако нам је очување националних и државних интереса Републике Србије, који јесу усмерени ка европским интеграцијама, али и очувању наших односа и са другим релевантним међународним партнерима.

Народна скупштина надлежна за избор Савета РЕМ-а

Недавно смо остали без Савета РЕМ-а јер није на време спроведен избор нових чланова. Ко ће сада регулисати рад електронских медија? Када ће кренути процес избора нових чланова овог регулаторног тела?

Надлежност за процедуру избора је у потпуности у надлежности Народне скупштине. Законом о електронским медијима дефинисано је да се мандат актуелном сазиву савета скрати и он је истекао 4. новембра. Чланови Савета РЕМ-а су пре неколико месеци покренули процедуру пред Уставним судом, сматрајући да је та одредба закона у супротности са Уставом. Уставни суд је то узео у разматрање и још увек није заузео став. У међувремену је савету истекао мандат и сада ће се, претпостављам, приступити припремама за спровођење процедуре избора.